Omladinske razmene su odličan način za razvoj mladih, ne samo u društvenom, nego i u intelektualnom smislu. Naime, sam cilj razmena je da se okupe mladi iz nekoliko zemalja, da se upoznaju različite kulture, mnogobrojni običaji, jezici… Razmene pomažu mladima da prošire svoje vidike i da pronađu neke nove ciljeve i želje.

Da bismo se više približili temi, kao i podstakli mlade da se druže i putuju po zemlji i šire, razgovarali smo sa Jelenom Mitrović, mladom Gradištankom koja je bila na više razmena i doživela mnogobrojna i za nju značajna iskustva.

Koja je bila tvoja motivacija za učešće u razmeni?

 – Još kada sam počela da volontiram slušala sam iskustva starijih sa razmena, i poželela sam da i ja odem na makar jednu i doživim to predivno iskustvo. Kada odeš na neku razmenu, upoznaješ nove prijatelje, razbijaš predrasude, učiš o drugim kulturama, običajima, a pored svega toga zabavljaš se.

Možeš li da podeliš neke detalje sa razmene? Na primer, na koliko si razmena bila, kakve ljude si upoznala, da li ste imali određen program i slično?

–  Do sada sam bila na šest omladinskih razmena u inostranstvu, u Španiji, Turskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i dva puta u Italiji. Svaka od njih je posebna za sebe, i drugačije iskustvo. Tokom 2014. godine Bečejsko udruženje mladih (BUM) je u saradnji sa nevladinom organizacijom Reaktiv iz Zenice iz Bosne i Hercegovine organizovalo međunarodnu razmenu. Specifično je bilo što smo mi u toku praznika Ramazana bili njima u poseti, te smo imali priliku da upoznamo običaje i kulturu ljudi druge veroispovesti. Ta razmena je mnogo veliki uticaj ostavila na mene, jer sam nakon nje počela drugačije da razmišljam, razbila brojne predrasude koje sam imala, stekla divne prijatelje, i učestvovala u rekonstrukciji objekta u kojem je danas smeštena njihova kancelarija. Pored toga istakla bih razmenu u Turskoj, u Dijerbakiru, gradu u kojem pretežno žive Kurdi, pošto mi je ta razmena bila prva na koju sam išla bez pratnje nekog starijeg. Veliki izazov, i velika životna lekcija. Pored nas šestoro učesnika iz Srbije, bilo je još mladih iz Moldavije, Rusije, Azerbejdžana, Litvanije, Velike Britanije i naravno Turske kao domaćina.

italijamitrovicka

Kakvi su ti utisci? Da li bi se opet prijavila?

 – Utisci su prelepi, čak u nekim momentima neopisivi, žao mi je jer ljudima rečima ne mogu sve da dočaram, a imam veliku želju. Španija od svih razmena ima posebno mesto u srcu. Predivnih nedelju dana, probedenih u selu Senderiz, koje je okruženo prirodom, na sat vremena vožnje od Portugalije, i koje ima oko 20 stanovnika, a nas učesnika je bilo 36, iz 17 različitih zemalja. Spavanje u ljuljaškama, u kućama koje su restaurirane, od kamenja i drveta, večeri uz logorsku vatru, jutra uz jogu i meditaciju, dani provedeni u učenju mnogih novih stvari, razbijanju jezičke barijere… Da li bih se opet prijavila!? Da, naravno! Tj. već sam se prijavila i nestrpljivo čekam da vidim da li će mi prijave proći.

okean

 Šta misliš da je potrebno mladima da se prijave za bilo kakvu vrstu razmene?

  – Mladima je potrebna samo želja i motivacija. Ukoliko se plaše jezičke barijere još više im preporučujem da se prijave, to je i meni bio jedan od najvećih strahova, a tako se nauči jezik. Za razmenu je uglavnom potrebno imati minimum 16 godina, a neke su i od 18, to je jedino što sputava neke mlade da se prijave.

Da li postižeš da učestvuješ u razmenama s obzirom na školu, treninge i neke druge aktivnosti?

 – Da, uspevam, i uspevala sam kad je bilo i „gušće”. Samo treba da se organizuje vreme, unapred da se isplanira. Ona izreka „Sve se može, kada se hoće je tačna“. Što se tiče škole, dok sam išla u Gimnaziju mogla sam uvek sve da uskladim, i profesori ti izlaze u susret. Videćemo od oktobra kako će biti sa fakultetom, mada iz iskustva drugih mladih koji su na fakultetu i idu na razne treninge, seminare, razmene, shvatila sam da se i to može uklopiti.

 Za kraj, da li bi preporučila mladima u našoj opštini, i uopšteno mladima širom zemlje, da se prijave na razmenu?

– Prijavljujte se dok ste još mladi, dok niste prešli tridesetu. Ne samo na razmene, nego i na razne volonterske kampove, sve su to predivna iskustva. Verujte da je predivan osećaj kada odete u drugu zemlju i imate tamo nekoga ko će vam rado pomoći da se snađete, hteti da vas vidi, i ugostiti vas.

Razgovarala: Dunja Makša, polaznica obuke „Pokreni mehanizam”

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име