Ceo svet danas obeležava Dan primirja, u znak sećanja na završetak Velikog rata 1918. godine, a Bečejci su, tadicionalno, evocirali i sećanje na prvu odmazdu fašista u svojoj sredini.
Tim povodom, Opštinska organizacija SUBNOR je u 10 sati održala komemoraciju kraj spomen obeležja Zid smrti u centru grada.
-To je najmanje što možemo da uradimo za dvanaestoricu mladića koji su dali svoje živote za današnju slobodu u Prvom streljanju 11. novembra 1941. i jedanaestoricu u Drugom streljanju 20. januara 1942. godine. Položili smo cveće na svaku ploču s njihovim imenima i vence na spomen obeležje Zid smrti. Isto ćemo uraditi i 20. januara, rekla nam je Jovanka Jelić, koja je u ime organizatora komemoracije pozdravila prisutne.
Komemoracija je održana na mestu gde su fašistu streljali 12 golobradih rodoljuba pre 79 godina. I, po pravilu, tužan skup se održava, kako koje godine, u 10 ili 11 sati, a prikladnije bi bilo u 13 sati, kada je izvršena presuda Prekog suda mađarskog kraljevskog Generalštaba u Bečeju. Tada su na današnji dan od okupatorskog metka živote izgubili Borislav Vlajkov, Milan i Svetozar Gavrić, Živko Gagić, Stevan Kojić, Isidor Mogin, Labud Pejović, Ivan Ćirić, Gotfrid Hove, Teodor Cvejanov, Vujica Čiplić i Momčilo Šaranović.
Tradiciju čuvanja sećanja na nevino stradale žrtve treba gajiti, bez obzira što se svake godine okupi izuzetno mali broj Bečejaca da oda poštu pomenutim rodoljubima stradalim u Drugom svetskom ratu. Ove godine je, zbog epidemiološke situacije, to bilo i poželjno. Vence su položili predstavnici lokalne samouprave, OO SUBNOR, Opštinskog udruženja penzionera, Opštinske organizacije Saveza samostalnog sindikata Srbije, te političkih stranaka SNS i SPS.
I dok ovu aktivnost boračke organizacije treba pozdraviti, čudi da niko u Bečeju ne nalazi shodno da obeleži Dan primirja, koji je od pre osam godina državni praznik u Srbiji!? Čuđenje je utoliko veće, ako se zna da je Bečej jedan od retkih gradova čiji centar krasi spomenik Kralju Petru I Karađorđeviću i da u bečejskom parlamentu sede odbornici Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS). Struk cveća i blagi naklon „čika Peri“, čime bi se odalo priznanje svim njegovim saborcima za golgotu koju su doživeli i pomen milionskim žrtvama u Prvom svetskom ratu, ne bi bili na odmet. Shodno donetim merama u vreme pandemije kovid 19, delegacija od pet ljudi bi zadovoljila sve.
Poštovani g.Jankov,
po ustaljenom običaju svako sećanje na streljane bečejske rodoljube u Vašem tekstu bude propraćeno Vašim pitanjem ,, Gde je cveće za čika Peru?“ Kao što znate čika Pera nikada nije bio u Bečeju, niti je bečejce nečim posebnim zadužio, a spomenik dobio! Puno je viđenijih i zaslužnijih bečejaca više zaslužilo spomenik u rodnom gradu od Vašeg čika Pere!
Ukoliko Vam je čika Pera baš toliko drag, a Vi mu slobodno odnesite cveće…
Pravo pitanje koje biste trebali da postavite jeste ,,Gde su biste bečejskih rodoljuba ukradene pre nekoliko godina? “
To su ljudi koji su rođeni i odrasli u Bečeju, ljudi koji su zbog ljubavi prema Bečeju i slobodi izgubili živote! Čika Pera je umro priridnom smrću u dubokoj starosti i nije mu bilo toliko loše u životu… a nikada se nije ni udostojio da dođe u Bečej!
Ko o čemu Vlasta o ,,čika Peri“! Bolje da je na tom mestu spomenik nekom bečejcu nego dotičnom! Nevole ga bečejci i tačka, a ti mu slobodno nosi cveće dok ga jednog dana neko normalan ne skloni odatle!
Da se klanjamo kralju Petru koji je učestvovao u puču i ubistvu Aleksandra Obrenovića i njegove žene Drage i tako uz ubistvo i krv došao na vlast?
Pa ti su ti kvazi monarhisti, dobri moj Vlasto, iz Pokreta obnove kraljevine Srbije promenili više stranaka nego čarapa! Briga njih i za monarhiju i za kralja, bitne su im samo funkcije, fotelje i novci u džepu!