Projekti javno – privatnog partnerstva predstavljaju saradnju između javnog i privatnog sektora u cilju realizacije infrastrukturnih uslužnih i drugih javnih projekata.
Iako javno privatno partnerstvo donosi brojne prednosti poput efikasnosti i inovacija ono takođe nosi značajne rizike od nepravilnosti i zloupotreba i netransparentnog postupanja u sistemu javnih finansija.
U Srbiji do sad ima skoro 300 odobrenih projekata javno – privatnog partnerstva, ali je tek 120 ugovoreno.
Iako do sad nije urađena analiza zbog čega je broj ugovorenih projekata tako mali, naša sagovornica doktorka ekonomskih nauka Vesela Vlašković iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj kaže da je razlog najverovatnije što nisu adekvatno urađene ekonomske studije o isplativosti projekata pa privatni sektor nije zainteresovan da uđu u takav angažan. Sa njom smo razgovarali o transaparentnosti kao najvećem izazovu za realizaciju projekata javno – privatnog partnertstva u Srbiji, kao i o tome da ne postoje lokalni akti koji bliže mogu da urede važne oblasti, te o tome kako da se predupredi nezadovoljstvo građana pruženim usluga. Bilo je reči i o nacionalnom upravljaču, novom mehanizmu koji je predvideo Zakon o komunalnim delatnostima.
Projekat „Manje korupcije, bogatije društvo“ sprovode Bečejsko udruženje mladih, Užički centar za ljudska prava i demokratiju i Podrinjski antikorupcijski tim uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije kroz MATRA program.
