Iako je, gotovo, čitav radni vek proveo u Francuskoj, gde je 2000. godine postao penzioner, malo je Bečejaca koji ne znaju ko je Rastislav Rale Petrićević (76). Oni vremešni, njegovi vršnjaci, sećaju ga se kao kao pevača šlagera, a ovi mlađi kao instruktora karatea, plivača, trkača, hodača, čoveka vedrog duha. Međutim, niko, čak i njemu veoma bliski ljudi, nisu znali da Rale priprema knjigu.
-Beležio sam u moju svesku, koliko sam i kad stigao, zavisno od inspiracije, pojedine životne sekvence u nadi da će neko od potomaka, ko zna kad, naći prašnjavu svesku i zainteresovati se za moj životni angažman. Naravno, ta sveska je bila „gomila raznobojnih kamenčića“, pogodna za izradu mozaika, ali za to je bila potrebna volja i majstor, otvara Rale svoju književnu priču.
Predložio je daleko mlađoj koleginici iz muzičkog miljea Nataši Katić Radosavljević da mu prekuca te zabeleške kako bi u elektronskoj formi mogao da ostavi potomcima i eventualno nekim prijateljima, jer je bilo malo verovatno da će neko čitati njegov rukopis.
-Prihvatila sam se posla, a kada sam počela da čitam sitno pisani tekst ćirilicom predložila sam Raletu da mi sistematizujemo sve te zabeleške i pretvorimo je u knjigu, jer sam prepoznala njegovu ogromnu energiju i emociju. Onda smo uključili u čitav posao i suprugu Mirjanu Cunu. Stigla je i gomila fotografija. Uz dobru miziku posao je odmicao i, evo, knjiga „Moja životna priča“ je ugledala svetlost dana, nastavlja priču urednica jedinog Raletovog književnog čeda Nataša Katić Radosavljević.
Pored autorskog posla, Rale se prihvatio i uloge izdavača, a potom i distributera prijateljima.
-Izdavanje knjige sam finansirao od ušteđevine, ali ne s namerom da zaradim. Prve primerke sam podelio rodbini i prijateljima, koji su izrazili zadovoljstvo, pa sam se osmelio da na predlog bračnog para Stajić organizujemo promociju i prodaju knjige. Ne da bih, eventualno, nadoknadio utrošeno za štampanje, već da bih pomogao drugome. Zato sam odlučio da sav prihod od prodatih knjiga ide u fond za lečenje mladog Bečejca Ivana Filipčeva, dodaje Rale.
Knjiga je autobiografskog žanra i obuhvata period sedam decenija Raletovog života. Cilj je bio da na jednom mestu ostane zapisano šta je on to radio kroz život, koji, kako on ističe, u njegovom slučaju čine četiri osnovna stuba: porodica, posao, muzika i sport.
-Raleta znamo svi „sto godina“, znamo čime se sve bavio, da je trostruki otac, četvorostruki deda, da je „sportski ambasador Bečeja“ i šire, ali tek smo izdavanjem knjige saznali više o njegovom bogatom životnom iskustvu. Iako knjiga nije u luksuznom povezu, može mnogo da se nauči, dodaje direktor Gradskog pozorišta Bečej dr Zdravko Petrović.
Snimio je Rale i tri kompakt diska, ali i najbolje pesme ako se ne pevaju i knjige ako se ne čitaju su „mrtve“. Slično je i sa čovekom, veli Rale, donro je dok te traže, a kad to ponestane…
-Moja je želja da svako ko pročita moju knjigu shvati da nikada ne treba da odustane od svojih snova, da svako nađe svoje „stubove života“ na koje će se oslanjati, da se nada i veruje u porodicu i prijatelje, zaključuje Rale i prešaltovao se na potpisivanje knjiga sugrađanima.
Promocije je bila oplemenjena muzikom. Za klavirom je bio Jožef Riter, a pevali su urednica i autor knjige.
