Ponekad je teško pružiti ruku i uzeti aparat iz torbe, ali ono što se ne snimi u tom stodvadesetpetom deliću sekunde više se neće ponoviti.
Jedna fotografija više puta se pojavljivala u štampi ili na televiziji. Bilo je to u prilikama kada su neki novinari Sportske redakcije Televizije Beograd davali svoje privatne intervjue ili u tužnim momentima kada je pripremljen In memoriam povodom smrti nekog od članova redakcije. To je fotografija gotovo kompletnog sastava Sportske redakcije, a snimljena je 30. marta 1983. godine. Njen autor Vojin Reljin, u to vreme i sam član te redakcije, ispričao je kako je nastala.
U Televiziji Beograd proveo sam tačno dvadeset godina, od 1967. do 1987. godine u raznim statusima: kao student na Akademiji za pozorište, film, radio i TV na obaveznoj školskoj praksi, kao honorarni saradnik angažovan preko studentske zadruge, kao stalno zaposleni i kao slobodni filmski radnik. Nešto malo radio sam u redakciji Školskog programa a zatim u više redakcija Informativnog programa. Moje poslednje radno mesto organizatora bilo je u Sportskoj redakciji na petom spratu televizije. Tu su već bili organizator Milan Terzić i producent Svetozar Mićunović. Glavninu su činili novinari i dva-tri reditelja. Od samog početka dobio sam da radim emisiju Indirekt. Kostur ekipe bili su gostujući urednik iz Radio Beograda Marko Marković, reditelj Vujadin Vujović, filmski snimatelj Milomir Jasnić, filmska montažerka Mira Rašković i organizator Vojin Reljin. Filmske priloge imao je i snimatelj Blagoje Topličić, a pored novinara iz televizijske redakcije bilo je puno gostujućih novinara iz Radio Beograda, Politike, Borbe, Sporta, Studija B.
„Indirekt“ se emitovao ponedeljkom uveče pa sam zbog toga svaku subotu i nedelju ceo dan bio u redakciji, a tada su i svi glavni sportski događaji. Kada sam već tu tokom vikenda onda sam gotovo uvek radio i direktne prenose sa sva tri prvoligaška stadiona, a kada sam već tu onda i Sportsku subotu i Sportski pregled. Druga dvojica kolega preko nedelje su radili druge stvari.
Redakcija je bila mala: Glavni urednik bio je Vladan Stojaković, zamenik Dragan Nikitović i novinari Vitomir Vujović, Luka Ježina, Petar Lazović, Milojko Pantić, Zvonko Mihajlovski, Dobrosav Gajić, Duško Korać i Srđan Knežević. Uz dvojicu reditelja, Vujadina Vujovića i Veselina Grozdanića smenjivalo se više honorarnih reditelja. Ta mala redakcija je pored dnevnih i nedeljnih emisija radila i velike događaje. Na primer, Sportska redakcija TVB bila je u to vreme jugoslovenski pul za realizaciju prenosa sa Olimpijade u Moskvi 1980. godine ili Svetskog prvenstva u fudbalu iz Španije 1982. godine.
Kada sam rešio da promenim profesiju, napustim Beograd i vratim se u Bečej, neposredno pre odlaska, na redakcijskom sastanku predložio sam Vladanu Stojakoviću da uradimo jedno snimanje. On se malo iznenadio jer šta imam ja da predlažem snimanje kada nisam novinar a sem toga to mi je i poslednji dan u redakciji. Imao sam spremljen fotoaparat i stativ i pozvao sam kolege da se popnemo na terasu televizije na šestom spratu. Pomoću autoknipsa smo se svi zajedno fotografisali. Nažalost, dvojica kolega nisu u tom momentu bili prisutni – Zvonko Mihajlovski i Veselin Grozdanić, ali da to nismo uradili u tom momentu, nikada ne bismo uradili. Vrlo brzo sam izradio povećanje snimka a u manjem formatu i primerak za svakog sa slike. Povećanje je uramljeno i okačeno u redakciji a kada se tokom bombardovanja televizija iz Takovske 10 selila u druge zgrade, nosili su i ovu fotografiju. Ta fotografija je postala istorija jer ni pre toga ni posle toga ovaj sastav nije snimljen. Verujem da još uvek visi na zidu Sportske redakcije. Kasnije je došlo do turbulencija u televiziji, neki su penzionisani, neki su je napustili, neki su preminuli. Počele su da stižu mlađe kolege i redakcija je sada daleko brojnija iako nema one međustudijske razmene priloga kao u vreme jugoslovenskog programa a nema više ni onih osoba sa fotografije.
Posle godinu dana neuspelog rada u privredi vratio sam se u televiziju i još tri godine bio scenograf u Beogradskoj hronici (prethodno sam diplomirao na katedri scenografije na Akademiji primenjenih umetnosti). Iako sam u vreme rada u Sportskoj redakciji studirao i fotografiju na istoj Akademiji žao mi je što nisam mnogo više fotografisao po zgradi televizije i na terenu. Ponekada sam snimao na pojedinim sportskim događajima na kojima sam bio prisutan zbog posla kao što su atletika, hokej, boks, konjičke trke, košarka, tenis, kajak itd. Naročito sam zadovoljan serijom fotografija sa Evropskog prvenstva u dizanju tegova u hali Pinki u Zemunu odakle smo nekoliko dana radili prenos sa ekipom reportažnih kola Zvonko Mihajlovski i ja a završili baš kada je objavljeno da je umro predsednik Tito. Istog dana uključio sam se u rad velike ekipe za direktan prenos sahrane koja je u detalje formirana nekoliko meseci ranije. Na dan sahrane sa ekipom reportažnih kola Televizije Priština bio sam stacioniran u ulici Kneza Miloša kod „Londona“.
U televiziji je u to vreme bilo više zaposlenih fotografa, ali mogao sam ja da snimam i pored njih. Jedan kolega koji je bio tehnički saradnik u arhivi magnetoskopskih traka bio je fotoamater i često je tražio stručne savete od mene. Vrlo brzo me je nadmašio po tehničkoj opremljenosti, po obimu svojih ostvarenja i estetici fotografija. Autor je više monografija među kojima nekoliko posvećenih Televiziji Beograd što je takođe sada istorija. To je Ljubinko Kožul sa priznatim statusom istaknutog umetnika fotografije a njegova ostvarenja su pravo kulturno blago.
Posle televizije, nepune tri decenije radio sam u marketingu privredne organizacije u rodnom mestu i putovao po inostranstvu. Sa tih putovanja donosio sam fotografije od kojih sam priređivao izložbe ili pravio reportaže za novine.
Rajna Popović
Fotografije: Vojin Reljin
Napomena: U to vreme u Informativnom programu Televizije Beograd radila su još dvojica rođenih Bečejaca: Žarko Tobdžić, filmski snimatelj i Duško Popov, tonski snimatelj a u drugim odeljenjima još dvojica nekadašnjih stanovnika Bečeja.
Prilog objavljen u Politikinoj Tv Reviji 23. jula 2016. godine, a prilagođeno za sajt Moj Bečej.
