Nakon uvođenja vanrednog stanja u Republici Srbiji, u skladu sa zaključkom Visokog saveta sudstva Republike Srbije, donet 18. marta, svi sudovi postepeno su prestali da rade sa strankama.
-U praksi je to značilo da su svi predmeti odloženi na neki drugi termin, po pravilu nakon juna meseca ove godine. Izuzetke predstavljaju krivični predmeti u kojima se traži određivanje pritvora, koji su pokrenuti protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, koji se odnose na nasilje u porodici, gde postoji opasnost zastarelosti, za krivična dela izvršena u vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem, kao i krivična dela koja se odnose na postupanje za vreme epidemije, te na zabranu rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja, o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi, kaže za portal MojBečej.rs advokat Mikloš Silađi.
Prvi talas popuštanja mera, za razliku od teretana, kozmetičkih i frizerskih salona, zaobišao je pravosuđe. Kako mediji prenose, rad pravosudnih organa i pravosudnih profesija nije bio tema na sastancima Kriznog štaba.
Što se tiče građanske materije, održavaju se ročišta u kojima treba da se odluči o privremenim merama, o merama zaštite od nasilja, kao i izvršenja izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima.
-Nažalost, poteškoće su se javile u predmetima gde je za pravilno odlučivanje potreban i nalaz Centra za socijalni rad. Centar, po pravilu, nije izdavao iste, kako bi izbegao neposredan kontakt sa strankama, te smanjio rizik eventualne zaraze, ističe naš sagovornik.
Prekršajni postupci se, kako objašnjava Mikloš Silađi, vode protiv maloletnih učinilaca, odnosno gde je oštećeni maloletno lice, kada je u pitanju nasilje u porodici, prekršaji javnog reda i mira, u onima u kojima postoji opasnost od nastupanja zastarelosti, po zahtevima za pokretanje postupka za dela koja su izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem.
-Uvedene mere su značile da se ročišta ne održavaju, da se podnesci predaju putem pošte, da se akti za pokretanje određenog postupka mogu predati, međutim, po njima se ne postupa, sem navedenih izuzetaka, što, naravno, dovodi do toga da u vanrednom stanju građani ne mogu zaštiti svoja prava pred sudovima, niti mogu očekivati zakazivanje ročišta u hitnim postupcima, ili bilo kojim drugim, sve dok traje vanredno stanje. Međutim, presude se donose u predmetima koji su „zreli“ za odlučivanje, tj. sudije su nastavile da rade, objašnjava advokat Silađi.
Vanredno stanje dovelo je i novinu u suđenjima u krivičnim postupcima – suđenje preko Skajpa.
– To je diskutabilna odluka, pošto joj nije prethodila zakonita procedura, koja bi predstavljala valjan osnov za sprovođenje takvog načina. Protiv uvođenja nove vrste suđenja izjasnile su se i advokatske komore u Srbiji, napominje naš sagovornik.
Rokovi ne teku
Ono što je još značajno reći, ističe Mikloš Silađi, jeste da su rokovi za podnošenje tužbi u parničnom postupku i privatnih tužbi u krivičnom postupku, kao i u ostalim postupcima, odnosno rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i pravnih sredstava, prestali da teku za vreme trajanja vanrednog stanja. S tim u vezi je 15. marta izdata posebna uredba.
Javni beležnici, u skladu sa Preporukama Ministarstva pravde od 17. marta, rade ograničeno, isključivo u javnobeležničkoj kancelariji, te obavljaju hitne poslove i organizuju ih tako da se očuva zdravlje kako stranaka, tako i zaposlenih u kancelariji.
Komora javnih izvršitelja je u skladu sa preporukama Ministarstva pravde donela Uputstvo za rad, te su javni izvršitelji upućeni da za vreme vanrednog stanja ne odlučuju po predlozima za izvršenje, ne sprovode započeta izvršenja, ne vrše iseljenja, prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari izvršnog dužnika i da ne vrše obustave na penzijama, platama i drugim stalnim primanjima.
-Određeni izuzeci postoje i u radu javnih izvršitelja, te se vrše izvršenja, kao što su naplate potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete, novčane rente zbog nesposobnosti za rad, stipendija i pomoći učenicima i studentima… dodaje naš sagovornik.
Najzad, prema njegovim rečima, advokati su mogli samo da prihvate nastalu situaciju, pošto se, osim u ograničenim slučajevima, rasprave i pretresi ne održavaju, rokovi ne teku, stranke se primaju samo u izuzetnim situacijama kada se i sami pridržavaju svih zdravstvenih preporuka za suzbijanje epidemije i preporuka advokatskih komora.
–U skladu sa Ustavom Republike Srbije mogu se propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, važno je reći, međutim, da su dozvoljene samo u obimu u kojem je to neophodno, a u određenim slučajevima se od istih ni ne može odstupiti. One moraju biti srazmerne i ne smeju dostizati potpuno lišavanje prava, zaključuje naš sagovornik Mikloš Silađi.
