-Kad sam pre šest godina, tačnije 8. marta 2011. godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji startovala u ime Srpsko – jevrejskog pevačkog društva iz Beograda s projektom „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi – muzika piše sećanja“, činilo mi se, imajući u vidu kako je sve u našem društvu okrenuto naopačke, da sam ili vrlo hrabra ili šašava. Nisam bila sigurna kako će srednjoškolci prihvatiti dva časa vrlo ozbiljne teme… iskrena je ispovest autorke pomenutog projekta i predsednice Društva Marlene Veinberger Pavlović.
Posle šest godina trajanja projekta, 63 održane tribine i više od 12.500 učesnika, uglavnom srednjoškolaca, shvatam da mladi vole ovakve teme, pod uslovom da im se na pravi način predstave. Na svakoj tribini delimo anonimne anketne listiće i njihovi komentari su da im se tribina sviđa, da žele još ovakvih časova. Niko nije napisao, što je vrlo bitno, da je bilo dosadno. Mladi žele da uče, ali mi odrasli moramo da se njima bavimo. U moje vreme škola je imala i vaspitnu ulogu. Možda su sada vremena malo drugačija, ali svima bi morala biti lekcija da se pamti prošlost, kako bi učili šta je bilo pogrešno. Govoriti o Holokaustu, stradanjima Jevreja, Srba, Roma, je priča o tome da se stvari ne ponavljaju, da se preventivno valja boriti protiv predrasuda, rasizma, antisemitizma i svih, imam običaj da kažem, „semizama“.
Skup u trajanju dva školska časa pratila je puna sala Gradskog pozorišta Bečej. Uglavnom su to bili srednjoškolci, ali se mogla videti i po koja seda glava. Istorijom, psihologijom i muzikom za toleranciju, protiv antisemitizma, agresije, mržnje, predrasuda bilo koje vrste… To je sadržaj projekta, čiji je pokrovitelj Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja u saradnji s ambasadom Nemačke u Beogradu.
Domaćin bečejskog skupa bila je ovdašnja Gimnazija. Srpsko-jevrejsko pevačko društvo s desetak pesama upotpunilo je prigodna izlaganja istoričara dr Milana Koljanina i psihologa prof. Dragana Popadića, kao i svedočenje preživelog Aleksandra Ajzinberga.
-Čini mi se da je ljudski rod najgori od svih živih bića na zemlji. Druge vrste se ne ubijaju toliko kao mi, ne mrze se toliko… Kod nas je sve razlog za mržnju i čini mi se da sve to neko izaziva s namerom da iz toga izvuče neku korist. Do svoje jedanaste godine sam imao bezbrižno detinjstvo, a onda su predrasude učinile svoje da sam, poput ostalih Jevreja, bio proganjan. U Holokaustu je ubijeno preko šest miliona ljudi, čitava jedna država. U Srbiji je bilo oko 40.000 Jevreja, ostalo je samo deset posto. Svaki preživeli Jevrej ima svoju priču kako je preživeo, a onda je Aleksandar Ajzinberger ispričao svoju životnu priču. Susrećem se i danas s predrasudama, na sreću ne sa onima iz dečačkih dana, ali prisutne su predrasude druge vrste. Poslednji rat na prostorima bivše Jugoslavije pokazao je koliko se mrzimo. Molim Boga ili neko Čudo da se ljudi urazume i zaborave na predrasude bilo kakve vrste.
Na kraju je stigla pohvala bečejskoj Gimnaziji, jer osam gradova nije moglo da se uskladi i dogovori o domaćinstvu aktuelne tribine, a s Bečejcima je, veli moderatorka atraktivne tribine Marlena Veinberger Pavlović, sve dogovoreno, bukvalno, za pet minuta.
