U nastavku serijala o nalazima Državne revizorske institucije (DRI), fokus je na preduzeću „Gas“ d.o.o. iz Bečeja, gde revizija iz 2022. godine ukazuje na drugačiji, ali podjednako značajan set problema – pre svega u oblasti finansijskog izveštavanja i upravljanja rizicima.
Revizori su utvrdili da prihodi od mrežarine, prodaje gasa i različitih naknada nisu iskazivani u skladu sa važećim pravilnicima, dok pojedini troškovi nisu pravilno evidentirani u poslovnim knjigama. Ukazano je i na nepravilnosti u popunjavanju finansijskih izveštaja, uključujući i pogrešno iskazivanje pojedinih pozicija u bilansu uspeha. Ovakvi propusti, iako na prvi pogled tehničke prirode, mogu imati ozbiljne posledice po tačnost finansijskih pokazatelja i donošenje poslovnih odluka.
Pored računovodstvenih pitanja, DRI je poseban akcenat stavila na upravljanje rizicima i interne kontrole. Preduzeću je preporučeno da usvoji strategiju upravljanja rizicima, koja bi omogućila identifikaciju, procenu i kontrolu potencijalnih događaja koji mogu negativno uticati na poslovanje. Takođe, naglašena je obaveza uspostavljanja interne revizije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i relevantnim pravilnicima, kao ključnog mehanizma za unapređenje kontrole i odgovornosti.
Sve ove preporuke imaju status „u toku“, što znači da ključne sistemske promene još nisu u potpunosti sprovedene, uprkos jasnim nalazima revizora.
Miroslav Mijatović iz organizacije PAKT iz Loznice ističe da upravo ovakvi nalazi pokazuju koliko je važno kontinuirano praćenje finansijskog poslovanja javnih preduzeća: „Kada imate situaciju da se osnovne računovodstvene kategorije ne evidentiraju u skladu sa propisima, to nije samo tehnički problem, već signal da sistem kontrole nije dovoljno razvijen. Upravljanje rizicima i interna revizija nisu formalnosti – to su alati koji treba da spreče nastanak većih problema, uključujući finansijske gubitke i neefikasno upravljanje javnim resursima.“
On dodaje da je posebno važno da se preporuke DRI ne posmatraju kao jednokratna obaveza, već kao proces: „Ako preporuke ostaju ‘u toku’ godinama, to znači da sistem nije dovoljno snažan da ih sprovede. Tu je važna uloga i lokalnih vlasti, ali i javnosti i medija koji treba da prate šta se dešava nakon revizije.“
Revizorski nalazi Državne revizorske institucije za Dom zdravlja Bečej pre nekoliko godina ukazuju na širok spektar nepravilnosti, koje obuhvataju gotovo sve aspekte finansijskog i administrativnog poslovanja ove ustanove.
Problemi tamo, kako je navedeno, počinju od osnovnih evidencija – poput neurednog vođenja podataka o datumima knjiženja i pogrešnog evidentiranja poslovnih promena – i nastavljaju se kroz nepravilno klasifikovanje prihoda i rashoda. Revizori su ukazali i na potrebu da se finansijski izveštaji sastavljaju u skladu sa važećim propisima, kako bi se obezbedila tačnost i pouzdanost podataka.
Posebno veliki broj preporuka odnosio se na sprovođenje popisa imovine. DRI je utvrdila da popisne komisije ne sastavljaju plan rada pre početka popisa, da popis ne obuhvata celokupnu imovinu i obaveze, kao i da izveštaji o popisu ne sadrže sve propisane podatke niti potpise odgovornih lica. U pojedinim slučajevima naglašena je i potreba razdvajanja odgovornosti, kako bi se sprečile potencijalne zloupotrebe i obezbedila objektivnost procesa.
Pored toga, ukazano je na potrebu uređenja procedura za upravljanje gotovinom i imovinom, uključujući jasna pravila o prijemu, korišćenju i evidentiranju sredstava. Revizori su takođe naglasili važnost pravilnog evidentiranja doprinosa, transfera i drugih finansijskih kategorija, kako bi finansijski izveštaji verno prikazivali stanje poslovanja.
Iako je za veliki broj preporuka navedeno da je sproveden, obim i raznovrsnost uočenih nepravilnosti ukazuju na duboko ukorenjene probleme u organizaciji i kontroli poslovanja.
Mijatović ocenjuje da su nalazi u zdravstvenim ustanovama posebno osetljivi: „Dom zdravlja nije samo budžetski korisnik, već institucija od direktnog značaja za građane. Kada imate nepravilnosti u evidencijama i upravljanju imovinom, to može uticati i na kvalitet usluge. Zato je ključno da se preporuke revizora sprovedu do kraja, a ne samo formalno zatvore.“
On zaključuje da transparentnost i odgovornost u radu javnih institucija moraju biti kontinuirani proces: „Revizija je samo početak. Ono što dolazi posle – primena preporuka – zapravo je najvažniji deo.“
Na kraju, važno je istaći da su subjekti revizije u svojim izveštajima dostavljenim Državnoj revizorskoj instituciji naveli da su u najvećem broju slučajeva postupili po preporukama, što je i njihova zakonska obaveza. Ipak, praksa pokazuje da formalno izveštavanje o sprovedenim merama ne mora nužno značiti i njihovu potpunu i održivu primenu. Upravo zato je kontinuirani monitoring ključan – kako bi se utvrdilo da li su preporuke zaista zaživele u svakodnevnom radu institucija.
U kontekstu evropskih integracija, ovakvi nalazi imaju dodatnu težinu. Transparentnost, odgovornost u upravljanju javnim sredstvima, snažne interne kontrole i efikasne javne nabavke predstavljaju osnovne vrednosti na kojima počiva funkcionisanje javnog sektora u Evropskoj uniji. Jačanje ovih principa na lokalnom nivou nije samo administrativni zahtev, već preduslov za izgradnju poverenja građana i unapređenje kvaliteta javnih usluga.
Serijal portala MojBečej nastoji da upravo kroz ovakve primere približi građanima kako funkcionišu javne finansije na lokalnom nivou, ali i da podseti na značaj revizije kao alata za unapređenje sistema. Jer, tek kada se preporuke ne samo usvoje, već i dosledno primene, može se govoriti o stvarnim pomacima ka odgovornijem i transparentnijem upravljanju javnim resursima.
