Da li muškarci i žene imaju jednak pristup novčanim sredstvima obezbeđenim budžetom? Da li ravnomerno učestvuju u donošenju odluka? Koliko lokalne samouprave uzimaju u obzir potrebe različitih društvenih grupa prilikom planiranja budžeta? Postoje oni koji su glasniji i uticajniji, a postoji i onih koji su nevidljivi.
Tako nastaju društvene nejednakosti. Kako bi se ovo sprečilo, 2016. godine stvoren je pravni i zakonski okvir za uvođenje politika koje uzimaju u obzir rodnu osetljivost u budžetskom procesu. Ali, zapravo, dokle smo stigli u tom procesu? – na ovo pitanje pokušali smo da dobijemo odgovore od ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i rodno – odgovorno budžetiranje.
– Mi možemo doneti političke principe koji će obezbediti određena prava i mogućnosti i za muškarce i za žene, ali ako ta prava i mogućnosti nisu uključena u lokalni budžet, onda kao da tih mogućnosti i prava uopšte nema. Od 17 programa lokalnog budžeta, svaki od njih je do 2024. godine trebalo da odgovori i obezbedi usluge koje su ravnomerno upućene ženama i muškarcima, devojkama i dečacima, onima koji žive u selima i u gradovima, osobama sa invaliditetom, kao i onima koji su manje zapošljivi, kao i određenim manjinama – izjavila je Gordana Savić, ekspertkinja iz Centra za ljudska prava i demokratiju iz Užica.
Pored pravnih i zakonskih aspekata, šta još znači rodna perspektiva u budžetskom procesu? Zapravo, ovo je jedan od osnovnih elemenata reforme javnih finansija u našoj zemlji, koja ima za cilj da građani dobiju efikasnije i bolje usluge u svakodnevnom životu, a ujedno stvara mogućnosti za razvoj celokupne ekonomije.
– Uvođenje budžeta usklađenog sa rodnom ravnopravnošću u celokupni budžetski proces predstavlja osnovnu reformu javnih finansija u Srbiji, koja ima za cilj da građani dobiju efikasnije usluge u svakodnevnom životu, kao i da se stvore mogućnosti za razvoj naše ekonomije – naglasila je Lola Milojević, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost.
A kakva su iskustva građana i civilnih organizacija u vezi sa budžetskim planiranjem koje uzima u obzir rodnu ravnopravnost?
– Moja lična iskustva, kao i iskustva organizacije u kojoj radim, kao i drugih civilnih organizacija sa kojima sarađujemo, pokazuju da u Srbiji ova praksa još nije realizovana na lokalnom nivou. Civilne organizacije moraju da ubrzaju primenu budžeta usklađenog sa rodnom ravnopravnošću. Pre svega, treba da se edukuju u tom pogledu, dok vlasti i lokalne samouprave treba da ojačaju svoje kapacitete i preuzmu odgovornost za njegovu primenu i postizanje ciljeva koji su postavljeni u tom okviru – izjavila je Ana Aćimov, članica Bečejskog udruženja mladih.
Na lokalnim nivoima prisutni su nedostatak razumevanja procesa i kapaciteta potrebnih za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti, kako je navedeno na seminaru.
– Veoma je važno da predstavnici lokalnih samouprava shvate da u ovom procesu moraju ravnomerno učestvovati građani, kao i različiti zainteresovani subjekti, grupe i civilne organizacije, kako bi svaki program, a trenutno ih je 17, bio oblikovan na način koji će poboljšati ostvarivanje prava, potreba i želja žena i muškaraca na celoj teritoriji zemlje – naglašava Lola Milojević.
Gordana Savić, predstavnica Centra za ljudska prava i demokratiju iz Užica, dodala je:
– Sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku da bez dobrih analiza nema dobrog plana. Ako postoji dobra analiza, onda na osnovu nje i uz učešće građana može da se ide napred. Želimo da pošaljemo dve poruke. Jedna poruka dolazi kroz budžet i aktivnosti na lokalnom nivou, a druga poruka je da svake godine treba da se vrši analiza i da se pitaju građani šta im je potrebno.
Kada lokalne samouprave prilikom planiranja budžeta uzmu u obzir potrebe različitih društvenih grupa, tada se stvaraju uslovi za brži razvoj društva i bolji kvalitet života za svakog građanina – zaključak je ekspertkinja.
Kakva je situacija u Bečeju?
Lokalni akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti je važeći još 2025. Urađen je participativno i temeljno, ali nedostaju izveštaji o realizaciji i učincima.
Opština u formalnom smislu ne sprovodi rodno odgovorno budžetiranje, iako su zaposleni u odeljenju za finansije i privredu prošli obuke. Pred kraj 2023. godine urađen je predlog ROB-a za programe 2, 3 i 5 u budžetu za 2024. godinu, ali nadležne službe isti nisu uvrstile u nacrt odluke o budžetu.
Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja je poslednji put izrađen u martu 2023. godine za 2024. godinu.
Planom je u prethodnom periodu (budući da nema za 2025.) uvek sadržao po jedan cilj (koliko je minimalno) za programe 3, 13 i 14 (lokalni ekonomski razvoj, kultura i sport). Plan je uvek skromno definisan, minimalnim i često donatorskim sredstvima (konkursi drugih nivoa vlasti).
Uoči pripreme nacrta budžeta rodno – odgovorna analiza se ne sprovodi, ali je aktuelni LAP urađen vrlo temeljno, te u njemu ima dosta podataka koji se mogu koristiti i za ove svrhe.
Kako je izgledao nikad usvojeni predlog rodno – odgovornog budžetiranja u budžetu za 2024. godinu, a za tri programa koji su definisani – komunalna delatnost, lokalni ekonomski razvoj i poljoprivreda i ruralni razvoj?
Na prvi pogled skroman, predlog ROB-a za 2024. godinu pre svega realističan, ali i potreban.
Definisani su konkretni ciljevi, aktivnosti i indikatori, kao i bazne i ciljane vrednosti, određeni novčani iznosi u tri vrlo važna programa – komunalna delatnost (2), lokalni ekonomski razvoj (3) i poljoprivreda i ruralni razvoj (5).
Kod programa Komunalna delatnost (2) za cilj je određeno unapređenje javnog osvetljenja, bile su dve aktivnosti, od kojih je jedna upravljanje i održavanje javnim osvetljenjem. Indikator je broj intervencija na javnoj rasveti u odnosu na ukupan broj prijava kvarova, sa prikazom koliko prijava su prijavile žene. U tom smislu, bazna vrednost je 350/450 građana i građanki (od čega 150 žena), a planirano je 400/500 građana i građanki (od čega 200 žena). Investicija je vredna 24.000.000 dinara.
Druga aktivnost je anketiranje stanovnika opštine Bečej o zadovoljstvu javnim osvetljenjem. Indikator je broj ispitanika razvrstanih po polu. Bazna vrednost je 0 (dakle, nije rađeno ispitivanje razvrstano po polu ranije), ali je planirano da bude anketirano 600 žena i 400 muškaraca, što bi koštalo ukupno 20.000 dinara.
Kod programa 3, lokalni ekonomski razvoj, kao prvi cilj, od ukupno tri, određeno je ekonomsko osnaživanje žena i razvoj ženskog preduzetništva. Aktivnost je sprovođenje obuka za pisanje biznis plana i drugih obuka vezanih za razvoj preduzetništva. Kao bazna vrednost je definisano broj žena sa sela od ukupnog broja žena koje su pohađale obuku i to je do sad bilo 0, odnosno nije bilo obuka niti se zna broj učesnika po polu. Planirano je najmanje 10 žena, od 20 učesnika ukupno, što je 90.000 dinara, a predviđene su tri takve obuke.
Sledeći cilj u programu 2 je povećanje mogućnosti za zapošljavanje žena sa sela, što bi se postiglo aktivnošću – organizovanje obuka za informatičku pismenost i jezik sredine. Ovde su izdvojene žene sa sela, jer su one posebna i ranjiva kategorija, a bazna vrednost je broj žena sa sela od ukupnog broja žena koje su pohađale obuku informatičke pismenosti, određeno sa 0, a očekivano je da bude 10 žena od 15 učesnika, kao i za obuku za jezik sredine, što bi ukupno koštalo 80.000 dinara.
Sledeći cilj definisan u programu 3 je unapređenje znanja iz oblasti preduzetništva, a aktivnost je učešće u studijskim posetama radi unapređenja znanja iz različitih oblasti. Bazna, polazna vrednost je broj žena od ukupnog broja osoba koje su prisustvovale studijskim posetama, koji je do sad bio 0, odnosno 10 žena od 15 učesnika koje bi otišle na studijsko putovanje, a jedna studijska poseta bi koštala 80.000 dinara.
Kod Programa 5, poljoprivreda i ruralni razvoj, kao cilj je definisana podrška sprovođenju poljoprivredne politike u lokalnoj zajednici, a aktivnost bi bila izdavanje uverenja o podsticajima za korišćenje opštinskih sredstava u poljoprivredi, za šta bi se izdavale potvrde nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, ali razvrstane po polu. Od toga se očekuje da bi 10 žena od 30 ukupno dobilo potvrdu, a za ovu aktivnost nije potrebno izdvojiti sredstva.
Projekat „Ka transparentnijim i odgovornijim javnim finansijama“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
