Opština Bečej ne sprovodi rodno odgovorno budžetiranje. Godine 2023, pred usvajanje budžeta za 2024, urađen je predlog ROB-a za programe 2, 3. i 5. u budžetu za 2024. godinu, ali nadležne službe isti nisu uvrstile u nacrt odluke o budžetu. Niko do sad nije obrazložio zašto se to dogodilo.
Republika Srbija je donela više zakona i strateških dokumenata u kojima definiše rodnu ravnopravnost kao jednaku mogućnost, vidljivost i zastupljenost muškaraca i žena u svim sferama privatnog i javnog života. Uspostavljanje pravnog okvira za postizanje rodne ravnopravnosti ne znači da se rodna ravnopravnost primenjuje u praksi.
Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) predstavlja inovativni alat javne politike kojim se procenjuje uticaj politika i budžeta iz rodne perspektive i osigurava da oni ne produbljuju rodnu neravnopravnost, već doprinose ravnopravnijem društvu za žene i muškarce. ROB ima za cilj da zatvori „jaz u implementaciji“ koji postoji u zemljama poput Srbije, gde su usvojeni zakoni i politike za unapređenje rodne ravnopravnosti, ali se u praksi ne sprovode u potpunosti. Vlada Republike Srbije je zvanično uvela ROB 2015. godine, usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu, kada je promovisanjem rodne ravnopravnosti prepoznato kao jedan od budžetskih ciljeva. Nove odredbe ovog Zakona uvele su ROB kao obavezu u toku planiranja i izvršenja budžeta.
Za sada, kada se planira budžet u opštinama, još uvek nema nikakvih naznaka da se na bilo koji način radi analiza rodne ravnopravnosti usluga, projekata i svih drugih programa koji se finansiraju iz budžeta. Rodno odgovorno budžetiranje počinje tako što je Zakon o rodnoj ravnopravnosti predvideo da ostali, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o budžetu, uvrste princip rodne jednakosti. I nalažu ne samo jedinicama lokalne samouprave, nego i svim ministarstvima da se radi plan rodno odgovornog budžetiranja.
Naloženo je da lokalne zajednice prema zakonu formiraju određena tela, institucionalne mehanizme. Lokalne samouprave su formirale te institucionalne mehanizme, ali čini mi se da ti mehanizmi nisu funkcionalni.
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti poslovanja „Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja“ u periodu maj–novembar 2023. godine. Revizija svrsishodnosti poslovanja sprovedena je u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, Poslovnikom Državne revizorske institucije i Programom revizije Državne revizorske institucije za 2023. godinu.
Republika Srbija je od strane Ujedinjenih nacija, Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove, ocenjena u 2021. godini kao jedna od sedam zemalja u Evropi koja veoma uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje. U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, navedeno je da, iako su u proteklom periodu ostvareni pozitivni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti, započete procese treba intenzivirati, integrisanjem rodne perspektive u sve javne politike i budžet. Nema adekvatnih znanja i procedura za prepoznavanje rodnog jaza u okviru nadležnosti budžetskog korisnika, odnosno rodno odgovornog planiranja, koje se reflektuje kod izrade prioritetnih oblasti finansiranja (POF-a) i kasnije budžeta. Da bi se uvođenju rodno odgovornog budžetiranja (ROB-a) pružila adekvatna podrška, potrebno je da se ROB integriše u sve faze budžetskog procesa, što uključuje i pripremu prioritetnih oblasti finansiranja. Dodatno, neophodno je dalje unaprediti informacioni sistem na nacionalnom nivou kako bi se olakšala i ubrzala konsolidacija ROB-a u predlozima budžeta, usvojenom budžetu i u izveštajima o učinku.
Na nivou Autonomne Pokrajine Vojvodine informacioni sistem je unapređen. Podaci o primeni na lokalnom nivou su nepotpuni i zaključuje se da se na lokalnom nivou znatno kasnije krenulo sa primenom. Stoga je jedan broj JLS započeo primenu ROB-a, ali značajan broj JLS još ne primenjuje ROB. Takođe, JLS nemaju dovoljno izgrađene kapacitete za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje. Nakon sprovedene revizije, utvrđeno je sledeće: U Republici Srbiji nije u potpunosti uspostavljen efikasan okvir za uvođenje rodne perspektive u budžetski proces – Nisu stvoreni mehanizmi za implementaciju Strategije rodne ravnopravnosti. Realizovane su 24 aktivnosti (44%), od ukupnog broja aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije u 2022. godini. Aktivnosti budžetirane u okviru Akcionog plana se ne prepoznaju u okviru programskog budžeta ili prema ciljevima ne pripadaju prikazanom programu/programskoj aktivnosti u budžetu organa nosioca mere, odnosno aktivnosti. Princip rodne ravnopravnosti nije na dovoljno efikasan način implementiran u budžetski proces. Korisnici budžetskih sredstava koji su uključeni u proces rodno odgovornog budžetiranja postavili su nekoliko eksplicitno povezanih rodno odgovornih ciljeva i indikatora. Analizom postavljenih rodno odgovornih ciljeva i indikatora kod korisnika budžeta utvrđeno je da: jedan deo rodno odgovornih ciljeva i indikatora predstavlja delokrug budžetskog korisnika; jedan deo rodno odgovornih ciljeva i indikatora predstavlja izradu rodne analize; jedan deo rodno odgovornih ciljeva i indikatora predstavlja uključivanje rodne perspektive u ciljeve i pokazatelje u okviru programske strukture.
Zbirni odgovori fokus grupe u Bečeju, decembar 2023.
Fokus grupi, multisektorskoj, o rodnoj ravnopravnosti krajem decembra 2023. godine prisustvovalo je 12 učesnica i učesnika (devet žena i tri muškarca), od čega načelnik Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj Opštinske uprave Bečej, Jelena Brankov Čerevicki, šefica Odeljenja za ljudske resurse u opštini Bečej i koordinatorka za poslove iz oblasti rodne ravnopravnosti i sprovođenja politike jednakih mogućnosti u Opštinskoj upravi Bečej, koordinatorka za romska pitanja Opštinske uprave Bečej, psihološkinja iz ustanove socijalne zaštite, predsednica Saveza samostalnih sindikata opštine Bečej, dok su ostali aktivisti i članovi i članice Bečejskog udruženja mladih.
- Šta je po vama rodna ravnopravnost i zašto je to važno? Rodna ravnopravnost su jednake šanse i mogućnosti za kvalitetan život oba pola, bez obzira na sve razlike među njima. Rodna ravnopravnost je jednakost u platama, jednakost u obrazovanju, sportu, društvenom životu. Rodna ravnopravnost se reflektuje pozitivno na oba pola i svi imaju koristi o poštovanja principa rodne ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost je prevazilaženje tradicije i zastarelih shvatanja da žene ne mogu da rade određene poslove, da ne mogu da razvijaju veštine kao muškarci, da ne mogu da zastupaju i predstavljaju interese oba pola i čitavog društva.
- Šta vi mislite o rodnoj ravnopravnosti? Rodnu ravnopravnost treba posmatrati i propagirati kao dvosmernu ulicu.
- Kako se lokalna samouprava odnosi prema politici rodne jednakosti? Ko je zadužen za ovu politiku i na koji način? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u budžetu, odnosno u činjenici da je osnovni instrument neke javne politike budžet. U budžetu nema eksplicitno opredeljenih stavki za unapređenje rodne ravnopravnosti. Čak ni LAP za rodnu ravnopravnost, usvojen u septembru 2023. godine, nije budžetiran. Postoji potpisana povelja o rodnoj ravnopravnosti, komisija za rodnu ravnopravnost, savet za rodnu ravnopravnost, lice za sprovođenju rodne ravnopravnosti u Opštinskoj upravi Bečej, rađeno je pred kraj godine na budžetiranju novog lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost, ali nije ušao sastav budžeta, ali dva tela pomenuta rade samo formalno, članice i članovi nisu senzibilisani, niti obučeni za principe rodne ravnopravnosti, pa ni rodno – odgovornog budžetiranja.
- Rodno odgovorno budžetiranje – šta je to? Koliko je ovaj alat primenjen u našoj opštini/gradu.
ROB se ne primenjuje u punom kapacitetu i punom značenju, iako je opština Bečej prepoznata generalno kao primer dobre prakse među drugim opštinama pogotovo zbog akcije „Budžet po meri građana – I ti se pitaš“, iniciran od Bečejskog udruženja mladih, gde je fokus na unapređenju participacije građana pri kreiranju budžeta, a akcenat je poslednjih godina stavljen na povećanje broja žena i mladih koji učestvuju u tom procesu, uključujući seoske sredine. Potrebno je osvestiti donosioce odluka da je važno pravilno primenjivati ovaj koncept.
- Šta našoj zajednici najviše smeta ili nedostaje pa da imamo rodno odgovorne politike i rodno odgovorni budžet. Analitički pristup rešavanju problema, obučavanje i edukacija donosilaca odluka, evidentno je nedostatak adekvatnih kadrova/ zaposlenih u opštinskoj upravi.
Grupa je informisana o rodnoj ravnopravnosti u pravnom i konceptualnom smislu. Tokom razgovora je više puta pokušano da se dođe do novih alata i pristupa koji će unaprediti postojeću situaciju. Iako je više puta konstatovano da dosadašnje javne politike nisu donele očekivane rezultate u punom obimu, na nivou grupe je zaključeno da prisutni jesu relevanantni akteri za ova pitanja i da svako može i treba da da puniji doprinos poboljašanju, posebno za primenu rodno – odgovornog budžetiranja koje i dalje nije u primeni. Predložene su neke inicijative poput finansiranja iz budžeta menstrualnih proizvoda.
Potrebno je osvešćivanje na temu rodne ravnopravnosti, od svih uzrasta.
Prisutni mladi muškarci su posebno svesni problema u ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Osim platnog jaza, pomenuta je i jednaka briga o detetu (roditeljstvo) i rodnih uloga.
Ovaj sastanak je ujedno bio prilika da se učesnici upoznaju, da se govori o postojećim planskim dokumentima i da se zajedničkim akcijama relevantni akteri pozivaju na odgovornost.
Ne radi se koordinisano, treba se fokusirati na osvešćivanje važnih aktera
Potrebno je, primera radi, kroz finansiranje saobraćajne infrastrukture, ali pre svega obezbediti dobre statističke osnove i da se projekti finansiraju strateški, kroz širi dijalog, a ne ad hoc, pa posle po potrebi predstaviti to kao rodno – odgovorno budžetiranje.
Projekat „Ka transparentnijim i odgovornijim javnim finansijama“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
