Rodno odgovorno budžetiranje (ni)je važna tema

Iako je Republika Srbija kod međunarodnih organizacija ocenjena kao jedna od sedam zemalja koja uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje, potrebna je efikasnija implementacija rodne perspektive u budžetski proces, zaključila je nakon revizije svrsnoshodnosti spostavljanja rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji.

To praktično znači da su državni revizori ocenili da se rodno odgovorno budžetiranje u Srbiji ne primenjuje dosledno.

Rodno odgovorno budžetiranje, sad već bezmalo deceniju, nikako da se uspostavi u Srbiji na svim nivoima i na adekvatan način i jasno je da to nije na agendi donosilaca odluka.

Republika Srbija je od strane Ujedinjenih nacija ocenjena u 2021. godini kao jedna od sedam zemalja u Evropi koja veoma uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje.

Državna revizorska institucija je sprovela reviziju svrsishodnosti uspostavljanja rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji i došla do sledećih zaključaka i nalaza: U Republici Srbiji nije u potpunosti uspostavljen efikasan okvir za uvođenje rodne perspektive u budžetski proces. Nisu realizovane sve aktivnosti predviđene Akcionim planom za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine.  Aktivnosti budžetirane u okviru Akcionog plana ne prepoznaju se u okviru programskog budžeta ili prema ciljevima ne pripadaju prikazanom programu/programskoj aktivnosti u budžetu organa nosioca mere, odnosno aktivnosti.

Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti poslovanja na temu „Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji“. Republika Srbija je od strane Ujedinjenih nacija, Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove, ocenjena u 2021. godini kao jedna od sedam zemalja u Evropi koja veoma uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje. U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, navedeno je da, iako su u proteklom periodu ostvareni pozitivni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti, započete procese treba intenzivirati, integrisanjem rodne perspektive u sve javne politike i budžet. Nema adekvatnih znanja i procedura za prepoznavanje rodnog jaza u okviru nadležnosti budžetskog korisnika, odnosno rodno odgovornog planiranja, koje se reflektuje kod izrade prioritetnih oblasti finansiranja (POF-a) i kasnije budžeta. Da bi se uvođenju rodno odgovornog budžetiranja (ROB-a) pružila adekvatna podrška, potrebno je da se ROB integriše u sve faze budžetskog procesa, što uključuje i pripremu prioritetnih oblasti finansiranja. Dodatno, neophodno je dalje unaprediti informacioni sistem na nacionalnom nivou kako bi se olakšala i ubrzala konsolidacija ROB-a u predlozima budžeta, usvojenom budžetu i u izveštajima o učinku. Na nivou Autonomne Pokrajine Vojvodine informacioni sistem je unapređen. Podaci o primeni na lokalnom nivou su nepotpuni i zaključuje se da se na lokalnom nivou znatno kasnije krenulo sa primenom. Stoga je jedan broj JLS započeo primenu ROB-a, ali značajan broj JLS još ne primenjuje ROB. Takođe, JLS nemaju dovoljno izgrađene kapacitete za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje.

Nakon sprovedene revizije, državni revizori su zaključili sledeće: U Republici Srbiji nije u potpunosti uspostavljen efikasan okvir za uvođenje rodne perspektive u budžetski proces i Princip rodne ravnopravnosti nije na dovoljno efikasan način implementiran u budžetski proces.

Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama. Na ovakav kompleksan način defisan je termin rodna ravnopravnost Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine.

Rodna ravnopravnost se uopšteno smatra važnom pokretačkom silom ekonomskog rasta.

U Strategiji za rodnu ravnopravnost, navodi se da je smanjenje rodnog jaza u ekonomiji i unapređenje ekonomskog položaja žena u neposrednoj vezi sa više ciljeva definisanih Agendom 2030, a naročito: Dostojanstven rad i ekonomski rast.   Rodni jaz u ekonomiji u Republici Srbiji vidljiv je kroz nejednak položaj žena i muškaraca na tržištu rada, kao i u razlikama u visini zarade, penzije i uopšte prihoda, u preduzetničkoj aktivnosti, pristupu resursima za podršku zapošljavanju i samozapošljavanju, učešću u neformalnoj ekonomiji, u vlasništvu nad nepokretnostima i zemljom, kao i učešću u odlučivanju u ekonomiji. U svakom od ovih posmatranih elemenata žene su i dalje u daleko nepovoljnijem položaju. Platni jaz za 2018. godinu iznosio je 8,8%, koliko su žene bile manje plaćene od muškaraca u Republici Srbiji, definisano je Strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti kaže i da se posebnim merama mora se obezbediti: 1)  pravo žena, devojčica i muškaraca na informisanost i jednaku dostupnost politikama, programima i uslugama; 2)  primena urodnjavanja i rodno odgovornog budžetiranja u postupku planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika; 3)  promovisanje jednakih mogućnosti u upravljanju ljudskim resursima i na tržištu rada; 4)  uravnotežena zastupljenost polova u upravnim i nadzornim telima i na položajima; 5)  uravnotežena zastupljenost polova u svakoj fazi formulisanja i sprovođenja politika rodne ravnopravnosti; 6)  upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca; 7)  prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama.

U nastavku se takođe bavimo ovom temom i predstavljamo šta su vojvođanske opštine u pogledu rodno odgovornog budžetiranja postigle.

Rodno odgovorno budžetiranje podrazuzmeva uključivanje rodne perspektive u ciljeve i pokazatelje u okviru programske strukture, kaže Uputstvo za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja.

Organi javne vlasti dužni su da vrše rodnu analizu budžeta i da prihode i rashode planiraju sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i princip rodne ravnopravnosti u budžetskom postupku, kaže još Zakono o rodnoj ravnopravnosti.

Šta je rodno odgovorno budžetiranje?

• Način povezivanja politike rodne ravnopravnosti sa makroekonomskom politikom; • Način da se implementira rodna perspektiva; • Zasniva se na premisi da budžeti nisu rodno neutralni; • Odnosi se na prihodnu, kao i na rashodnu stranu budžeta; • Počinje analizom uticaja budžeta na žene i muškarce i nastoji da se rodna ravnopravnost integriše u planiranje budžeta; • Ovakvo budžetiranje ne znači – poseban budžet za žene; • U pitanju je budžetiranje usredsređeno na ljude; • Omogućava bolje utvrđivanje ciljeva, a samim tim i efikasniju alokaciju javnih rashoda; • Poziva na učešće šireg spektra zainteresovanih strana čime se postiže veća transparentnost; • Može se primeniti na određene budžetske linije ili budžetske programe; • Кrajnji cilj ovakvog budžetiranja jeste da se rodno osetljiv pristup primeni na sve aspekte budžetskog procesa.

Radi praćenja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti i izveštavanja o tome, organi javne vlasti i poslodavci, kao i tela za rodnu ravnopravnost, dužni su da evidentiraju podatke razvrstane po polu. Organi javne vlasti i poslodavci evidentiraju podatke o: 1) ukupnom broju zaposlenih i radno angažovanih lica; 2) broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih žena, broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih muškaraca u odnosu na ukupan broj i procenat zaposlenih, razvrstanih po polu i starosnoj dobi zaposlenih i radno angažovanih lica; 3) kvalifikacijama koje poseduju zaposlena i radno angažovana lica, razvrstana po polu; 4) broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica na izvršilačkim radnim mestima i na položajima, razvrstanih po polu;

5) platama i drugim naknadama zaposlenih i radno angažovanih lica, iskazanim u prosečnom nominalnom iznosu i razvrstanim po polu u kategorijama za izvršilačka radna mesta i za položaje; 6) broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica, razvrstanih po polu i starosnoj dobi, koja su u prethodne dve godine više zapošljavana i broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica po polu i starosnoj dobi koja su dobijala otkaz, odnosno koja su otpuštena, kao i razloge za to; 7) razlozima zbog kojih su na pojedina radna mesta zapošljavani, odnosno raspoređivani u većem broju pripadnici određenog pola; 8) razlozima zbog kojih su na pojedine položaje postavljani, odnosno imenovani u većem broju pripadnici određenog pola; 9) broju i procentu kandidata prijavljenih na konkurse za popunjavanje položaja ili izvršilačkih radnih mesta u organima javne vlasti, odnosno za zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca ili radi drugog vida radnog angažovanja, razvrstanih po polu i po kvalifikacijama; 10) broju primljenih prijava zaposlenih i radno angažovanih lica, razvrstanih po polu i starosnoj dobi, o njihovoj izloženosti uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili ucenjivanju ili nekom drugom postupanju koje ima za posledicu diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda; 11) načinu postupanja poslodavca ili odgovornog lica u organima javne vlasti po podnetim prijavama; 12) broju sudskih sporova koji su vođeni u vezi sa diskriminacijom na osnovu pola, odnosno roda, kao i broju sudskih sporova koji su okončani u korist zaposlenog i o načinu postupanja poslodavca ili odgovornog lica u organima javne vlasti po tim sudskim odlukama; 13) broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica, razvrstanih po polu, uključenih u programe stručnog usavršavanja i dodatnog obrazovanja, kao i stručnog osposobljavanja pripravnika, na godišnjem nivou; 14) broju i procentu zaposlenih lica u organima upravljanja i nadzora, komisijama i drugim telima kod organa javne vlasti i poslodavca, razvrstanih po polu, kvalifikacijama i starosnoj dobi; 15) broju i procentu tražilaca i korisnika besplatne pravne pomoći razvrstanih po polu; 16) broju i procentu prijavljenih slučajeva nasilja zasnovanog na polu, odnosno rodu, razvrstanih po obliku nasilja, polu žrtve nasilja i polu izvršioca nasilja i međusobnom odnosu žrtve i izvršioca nasilja; 17) broju i procentu lica koja su izvršila nasilje u porodici razvrstanih prema polu i međusobnom odnosu izvršioca nasilja i žrtve nasilja; 18) broju i procentu presuda za nasilje prema ženama i nasilje u porodici, razvrstanih po polu žrtve nasilja i po polu izvršioca nasilja.31  Ovi podaci se evidentiraju na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka, u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena.  Pravilnikom32 je bliže uređen izgled obrazaca na kojima organi javne vlasti i poslodavci, kao i tela za rodnu ravnopravnost, evidentiraju podatke razvrstane po polu, kao i sadržina i način dostavljanja izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti organa javne vlasti i poslodavaca, tela za rodnu ravnopravnost političkih stranaka i sindikalnih organizacija. Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti organa javne vlasti ili poslodavca (Obrazac 3) zajedno sa Evidencijom podataka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti (Obrazac 1) dostavlja se elektronski ili u pismenoj formi Ministarstvu, najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu.  Organi javne vlasti i poslodavci dužni su da sačinjavaju godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, pored popunjenih obrazaca, sadrže ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa javne vlasti, odnosno poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena, kao i izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima, kada je podnosilac izveštaja obveznik donošenja plana upravljanja rizicima. Organi javne vlasti i poslodavci dužni su da dostave Ministarstvu najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Ministarstvo, na osnovu primljenih izveštaja, u saradnji sa telima za rodnu ravnopravnost i licima zaduženim za rodnu ravnopravnost priprema zbirni izveštaj o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i dostavlja ga Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, radi usvajanja. Zbirni izveštaj o stanju u oblasti rodne ravnopravnosti nakon donošenja, objavljuje se na internet stranici Vlade i Ministarstva.33   Prema obrazloženju odgovornog lica Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ukupan broj obveznika koji su dužni da Ministarstvu dostavljaju podatke iz evidencija, planove i izveštaje po osnovu člana 66 Zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste oko 500.000 i tu spadaju organi javne vlasti, poslodavci, političke stranke, sindikalne organizacije, kao i tela za rodnu ravnopravnost na svim nivoima odlučivanja.  Izveštaj za 2021. godinu je sačinjen zahvaljujući dostavljanju podataka od strane 5.870 obveznika, tj. organa javne vlasti i poslodavaca, tela za rodnu ravnopravnost obrazovanih na različitim nivoima vlasti, političkih stranaka, sindikata i udruženja tj. ukupno 11.563 priloga i izveštaja koji su podneti Ministarstvu. Od navedenog broja, elektronskim putem je od strane 3.416 obveznika dostavljeno 7.349 priloga (obaveštenja, odluka, rešenja, planova mera, planova upravljanja rizicima i evidencija) i izveštaja, dok je službenom poštom 2.454 obveznika dostavilo 4.214 priloga i izveštaja.

Unos i obrada podataka iz priloga dostavljenih od strane obveznika vrši se manuelno i po navodima odgovornog lica Ministarstva. Ovakav način obrade podataka nije održiv. Neophodno je sagledati mogućnost automatske obrade podataka, putem odgovarajuće softverske aplikacije te obezbediti sredstva za izradu i održavanje iste. Ministarstvo je obezbedilo donatorska sredstva za izradu Nacrta funkcionalne specifikacije za izradu softvera za automatsku obradu podataka u okviru Programa IPA 2019 uz podršku UN Women koja može da posluži kao projektni zadatak, ali je potrebno obezbediti dodatna sredstva za izradu tehničke specifikacije, kao i za izradu softverskog rešenja. U ovom trenutku, Ministarstvo ne raspolaže procenjenim finansijskim sredstvima koje je potrebno izdvojiti za navedene namene. S obzirom na navedeno, Кancelariji za informacione tehnologije i e-Upravi upućena je inicijativa sa molbom da se pomogne u proceni troškova izrade, kao i troškova održavanja/unapređenja aplikacije na godišnjem nivou, ali povratna informacija nije dobijena.   Odgovorno lice Ministarstva navodi i da problem u izveštavanju za 2022. godinu predstavlja činjenica da je od ukupnog broja podnetih priloga, više od 2/3 izveštaja, evidencija, planova mera, planova upravljanja rizicima, odluka i sl., dostavljeno Ministarstvu značajno nakon propisanog roka za izveštavanje organa javne vlasti i poslodavaca; da manuelni način obrade nosi rizik i od pogrešnog unosa podataka, značajno sporije obrade podataka i otklanjanja eventualnih nepravilnosti u dostavljenim podacima, kao i brojne druge izazove koji mogu rezultirati u značajno lošijem kvalitetu izveštaja, a time i njegove upotrebljivosti.