Danas studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, nekada učenica Tehničke škole Bečej, Ivana Saveljev (22) u svom prvencu, vešto prepliće prošlost, sadašnjost i budućnost.
Nakon promocije prvenca koji je izdala zahvaljujući Književnom umetničkom klubu „Pero amatera“ iz Bečeja, nastavlja svoj rad.
Priča o braći Dilanu i Kristoferu u potrazi za ratnikom u kojoj im se pridružuje devojka Lesli, neiscrpna je i kao da je daleko od epiloga.
Vetar u leđa našoj sagovornici u nastavku literarnog angažmana daje pre svega porodica, ali i profesorka srpskog jezika i knjiženosti iz srednje škole Jovana Stanivuk koja je napisala recenziju.
Školska drugarica Jelena Kiš pripremila je korice za roman.
Miran život u Nadalju, selu srbobranske opštine i ljubav prema čitanju, rezultiraju zabeleženim mislima i dijalozima junaka u večitoj borbi dobra i zla, ljubavi i mržnje u kojima vrline kao što upornost i odanost ipak pobeđuju.
Na raskršču između dobra i zla
Ivan Saveljev, studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, još u srednjoškolskim danima krenula je u avanture pisanja, inspirisana ljubalju prema čitanju, a naročito prema stvaralaštvu jednog pisca, Stivena Kinga. Imala sam priliku (sada kad je knjiga završena, slobodno mogu reći i čast) da kao njena profesorka srpskog jezika i književnosti umem u ruke ovo delo još u procesu stvaranja. Čitajući samo delove, spratove od kojih je nastala ovako kvalitetna zgrada pod nazivom Lovci: Izgubljeni ratnici, pitala sam se kuda idu njene misli, šta želi da kaže preplićući prošlost, sadašnjost i budućnost, smenjujući san i javu, stavljajući u sukob ljubav i razum, ističući zamršenost odnosa između žena i muškaraca, složenost porodičnih odnosa, pritom stavljajući sva osećanja i situacije na relaciju između ljudi i bogova. Činilo mi se ovo kao složen zadatak za osobu njenih godina. Zgrada je bila gotova i krenula sam u analizu. Znala sam već da me čeka fantastika puna neizvesnosti, intriga i sukoba. Kao ljubitelj realizma, a ujedno i poznavalac osobenosti koje poseduje fanstastika, počeh čitanje sa određenom dozom skepticizma. Kako su stranice odmicale, kako sam se lagano penjala stepenik po stepenik, mišljenje se menjalo. Do poslednje stranice Ivana drži visok stepen neizvesnosti. Svaki razgovor (bio prijatan ili ipak ne) vođen između Lesli, Dilana i Kristofera, protagonista ovog romana, postavlja čitaocu pitanje šta će se dalje desiti.
Neizostavno je spomenuti razgovore i sa demonima, bogovima, kroz koje se otkrivaju njihove vrline i mane. Nepredvidivost je uvek prisutna, nema nejasnoće i konfuzije nego čistog buđenja želje za daljim koračanjem stepenicama to jest stranicama ove knjige.
Zašto su bogovi iz raznih mitologija tu? Otkud Drugi svetski rat, najava trećeg (otkriće čitalac sam i zašto), NATO bombardovanje Jugoslavije? Kakva je uloga bogova, a kakva ljudi? Da li su oni ustvari jedno te isto? Da li ljudi i bogovi umeju da skrivaju emocije i svoje pravo lice, ili maske kad tad padnu? Mnogo pitanja bi se moglo postaviti, a ova su dovoljna da nam odgovore kolika je kompleksnost ovog dela. Integrisati mitologije i bogove sa istorijom 20. veka budućnosti koja čeka junake organizovano i veoma smisleno nije jednostavan zadatak. Ivana je ipak uspela u tome.
Ishod svake borbe (bila verbalna ili fizička) između afera nije očigledan, što još više budi radoznalost. Knjiga je prožeta u najvećoj meri dijalozima što stvara visok stepen dinamike. Retrospektivno pripovedanje veoma je zaslužno što statičnost u uvom romanu ne postoji. Ovakva struktura jednog umetničkog dela drži čitaoca budnog i prožetog nestrpljenjem, a sve u želji da što pre sazna epilog svake priče, dijaloga, događaja. Smatram da je neophodno osvrnuti se kratko i na leksiku. Slobodno se može reći da je složena jednosmerno.
Termini vezani za mitološka bića, njihovo poreklo i sredstva za borbu, kao i za neke istorijske događaje ukrasila su delo, a upotrebljena su u određenoj meri kako nas ne bi umorila.
Milora Pavić kaže da postoje dve vrste čitalaca: Jedni žele da nađu knjizi ono što očekuju od nje. Drugi vole da budu iznenađeni, spremni su da traže knjigu koja neće izgledati kao druge knjige.
Slobodno mogu reći da će se čitaoci nakon pročitane knjige Lovci: Izgubljeni ratnici svrstati u drugu grupu čitalaca. Jedno je sigurno: svoje vreme vredi posvetiti ovakvom romanu.
prof. srpskog jezika i književnosti Jovana Stanivuk
