Šahisti bočarske Mladosti uspešno rešavaju probleme na tabli sa 64 polja, ali nemaju moći da prebrode one van nje. Potvrda ovakve konstatacije dobija se posetom u njihovom više nego skromnom domu.
Kraj sezone Banatske lige grupa „sever“ završili su na visokom četvrtom mestu sa 15 (27,5) bodova, samo tri manje od prvaka Budućnosti iz Srpske Crnje, a da li će iduću sezonu dočekiti u istom domu… Sve zavisi od predstojeće zime i toga koliko će sneg natopiti dotrajale zemljane zidove s vidljivim pukotinama.
-Našli smo svoj kutak u ovom trenutku neuslovnoj zgradi, ali je ona nama draga iz razloga što smo sami u njoj i imamo svoj mir. Međutim, zub vremena čini svoje i dva zida su u zaista lošem stanju, pa se plašimo da ne dođe do rušenja zgrade, kao što se to desilo da dvorišnim delom zgrade u kojoj je nekada bila bioskopska sala. Šteta bi bilo da se to desi i iz razloga što se ulični deo zgrade nalazi u samom centru sela. Ljudi dobre volje su nam prikupili nešto građevinskog materijala, ali to nije dovoljno da se rekonstrukcija zgrade obavi. Ne znamo više kome da se obratimo, zabrinut je predsednik ŠK Mladost i njen ključni igrač majstorski kandidat Vladimir Mijić.
Zaista bi bila bruka da opština koja ima paraolimpijskog pobednika u streljaštvu Lasla Šuranjia dozvoli da, uslovno rečeno, u sportskom objektu dođe do nesreće koja će izazvati invaliditet šahista!? O tome bi morali da razmisle i u Mesnoj zajednici.
-Mi opstajemo zahvaljujući Mesnoj zajednici Bočar i lokalnoj samoupravi, jer od njih dobijamo sredstva za takmičenje. Upoznati su oni sa stanjem zgrade u kojoj se sada nalazimo i zato su nam dodelili drugi prostor, ali tu ne bismo bili sami, nego sa još dva mesna udruženja, što nama šahistima ne odgovara. Naš sport, ipak, traži određenu izolovanost od drugih, kako bi igrači imali potrebnu koncentraciju. To je razlog što nam aktuelni prostor, koliko god da je sada neuslovan, odgovara, ali zbog bezbednosti molimo za pomoć i rekonstrukciju dva zida u ukupnoj dužini petnaestak metara, dodaje prvi čovek bočarskih šahista Vladimir Mijić.
Imaju Bočarci određenih problema i sportske prirode, jer nemaju omladinca ili ženu u sastavu, pa u svaki meč ulaze hendikepirani. Tačnije, rival pre meča povede sa 1:0.
-Kvalitet ostalih igrača je na zavidnom nivou i uspevamo da nadomestimo taj hendikep. Uostalom, položaj na tabeli to potvrđuje. Osnovni cilj, a on je opstanak u aktuelnom rangu takmičenja, ispunjavamo. Možda smo mogli da uknjižimo koji bod više, ali zadovoljni smo ostvarenim, jasan je Vladimir Mijić.
U najmanjem selu novobečejske opštine se voli šah, koji ima, s izvesnim perkidima, preko sedam decenija dugu sportsku istoriju. „Mladostaši“ sada imaju dvadesetak registrovanih šahista, a četvrtina je sa strane. Znaju ljudi kakav je sklop ljudi u bočarskom klubu i izrazili su želju da budu deo takvog kolektiva.
-Naš klub je poznat kao zdrava šahovska sredina i ne čudi nas što su ljudi izrazili spremnost da nam pomognu, jer su na taj način i sebi udovoljli. Nije reč samo o dobrim šahistima, nego i o dobrim ljudima, što je nama najbitnije. FIDE majstor Siniša Nikolić iz Novog Miloševa je igrač s najvećim šahovskim zvanjem. Naš Bočarac u Kikindi Ivan Petrić je sa sobom doveo Ljubu Damjanovića i Radivoja Erdeljana. Iz Lukićeva se za nas takmiči Srđan Blagović, a iz Pančeva Aleksandar Ilić, koji je bio član matičnog drugoligaša Tomaševca i kada se klub ugasio on je izrazio želju da brani naše boje, čime smo bili počastvovani. Tu je i naš Bočarac Đerđ Tapai, zaključuje Vladimir Mijić.
Valja dodati da su bočarski „mladostaši“ najbolji šahovski klub u svojoj opštini i da bi, s malo više volje nadležnih, lako mogli da postanu i drugoligaši. Problem sportske prirode sa ženskom ili omladinskom tablom bi i mogli da razreše, ali ovaj drugi, prostorni, sami ne mogu.
