U Gradskom muzeju Bečej ovog leta, pa sve do sredine septembra može se posetiti izložba predmeta pokućstva iz etnološke zbirke. Autor izložbe „Naš domazluk“ je kustos – etnolog Dušan Ivetić, koji je karijeru upravo započeo istražujući salaše na ovim prostorima.
Na izložbi је predstavljena većina predmeta koje je imalo skoro svako domaćinstvo i koji su se u većem delu izrađivali u Bečeju ili okolnim mestima. Ima i onih eksponata koji su se nabavljali u trgovinama i na vašarima. Nije bio redak slučaj i da su sami domaćini izrađivali pojedine predmete, naročito od drveta.
Nekada je na salašima živelo i po 50 ljudi. Trebalo je sve njih nahraniti, ispeći, primera radi, samo hleb. Nekada su salaši bili i oaze za ptice.
Samo u ataru Bačkog Gradišta, kaže Ivetić, u prvim dekadama 20. veka je više od 200 salaša. Eksponati postavljeni na izložbi „Naš domazluk“ koristili su u Bečeju, Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu.
Datiraju iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, dok je nekolicina sa kraja 19.
Nukleus postavke u Gradskom muzeju čine predmeti za pripremanje hrane, razni mlinovi za kafu, orahe, biber. Razni drveni slanici, drvene kašike, viljuške i drugi predmeti vezani za kuću i okućnicu. Mogu se videti predmeti koji su služili za osvetljavanje prostorija, ali i razni kalupi koje je muzej dobio od porodice Đere, vlasnika ciglane pre Drugog svetskog rata.
Мala očuvana pegla na utiju raritet je ove izložbe. Izgrađena od mesinga sa oplaćenom drvenom drškom i pokretnom pločom za otvaranje tela pegle u koje je smeštena utija od tuča. Koristila se za peglanje čipki.
Etnološka zbirka Gradskog muzeja Bečej broji tačno 1.554 predmeta uvedenih u kartone i još 50-ak koje treba obraditi.
Predstavljeni su i razni kalupi koji su se koristili za izradu liciderskih kolača izrađivanih od pleha. Mogu se videti avani, kako drveni tako i metalni, naćve i drugi predmeti vezani za pripremanje hrane.
Izložbu upotpunjuju pletene korpe različitog oblika i veličine, koje su se pravile od rogozine i vrbovog pruća.
