Narodna izreka „daleko od oka, daleko od srca“ u slučaju rođenog Gradištanca Berislava Bate Dejanova nema potvrdu. Jer, iako poslednje dve decenije živi u Kanadi ljubav prema rodnom kraju se samo pojačavala o čemu svedoče napisane knjige koje je predstavio u gradištanskoj biblioteci.
Devedesetogodišnji Dejanov kao vrstan geodet premeravao je Jugoslaviju, Mađarsku, Rumuniju, Albaniju i Keniju o čemu ima brojne stručne radove. Poslednje dve decenije živi u Kanadi, prebira uspomene na rodno Bačko Gradište pa je tako rešio da sećanja sačuva od zaborava i podeli ih sa prijateljima i rođacima.
– Napišem jednu priču koju je novosadski Dnevnik objavio. To mi je dalo snagu polet pa je tako nastala prva potom i druga knjiga, seća se literarnih početaka Berislav Dejanov. „Priče o salašima i salašarima“ daju jednu drugu sliku, ne toliko romantičnu o životu na ovim svojevrsnim ravničarskim oazama koje, po njegovim rečima ni ne liče na ove današnje ugostiteljske i u pesmama opevane.
– U moje vreme salaš je bio mesto gde se moralo hteti i umeti raditi. Nekako su ljudi prihvatali taj posao koji je danas teže shvatiti nego onda, objašnjava on.
Nije zaboravio ni stare zanate i zanatlije čije je postojanje zapisao u knjizi „Osipanje“ koje još jedno svedočanstvo o negdašnjim vremenima što je publika pozdravljala srdačnim aplauzom.
Izvor: RTV
