Polemika o statusu odbornika sa liste LDP – Preokret za Bečej Borisa Obradovića, koji je zaposlen i kao pomoćnik predsednika zadužen za odnose s javnošću, obeležila je sam početak zasedanja lokalnog parlamenta u petak 29. novembra. Pored toga, prva tačka sa dnevnog reda, Odluka o utvrđivanju elemenata poreza na imovinu za teritoriju opštine Bečej, takođe je bila predmet poduže rasprave.
Šta će biti sa predsednikom izborne komisije, zašto to telo ne funkcioniše od početka godine, upitao je na samom početku zasedanja šef odborničke grupe Demokratske stranke Slobodan Zlokolica. – Dobili smo uveravanje, zbog toga nismo potezali pitanje, da će uskoro biti zakazana izborna komisija koja će raspravljati ostavku odbornika koji je u sukobu interesa, i dodelu mandata sledećem na listi. Boris Obradović je 18. novembra podneo ostavku. Potom je sednica Izborne komisije je bila zakazana za 22. novembar, ali je otkazana dan ranije, jer je Obradović povukao ostavku. Zašto se druga skupština organizuje protivno propisima i, ako Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da je on bio u sukobu interesa, šta će biti sa prethodnim sednicama, ovom i budućom? Ovo je nedopustivo i molim da se ovo pod hitno reši, rekao je za govornicom prvi čovek demokrata u Bečeju. Na njegova pitanja odgovorio je predsednik Skupštine opštine Peter Knezi rekaviši, između ostalog, da sa statusom odbornika Obradovića nema nikakvih problema. – Njemu može da se dovede u pitanju jedino status radnika organa uprave. Njegov status u skupštini je neprikosnoven, mi nismo nadležni da ulazimo u njegov radno pravni status.
Na Knezijeve reči se nadovezala zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević, koja je objasnila da je Boris Obradović na mesto pomoćnika postavljen rešenjem predsednika opštine. – U ime predsednik opštine obećavam da će situaciji biti rešena do naredne sednice. Boris Obradović trenutno nije tu, a ja u njegovo ime obećavam da će on do sledeće skupštine odabrati jednu od dve funkcija i da neće biti u sukobu interesa, izjavila je Tamara Ivanišević. Ona je u svom izlaganju podsetila da je odbornica Demokratske stranke (prim. nov. Jelena Brankov Čerevicki) bila tri ili četiri sednice u istoj situaciji. Ta situacija je rešena tako što je Brankov Čerevicki podnela ostavku na odbornički mandat.
Dnevni red je 17. sednice lokalnog parlamenta proširen sa još dve tačke, pa se lokalni parlament izjašnjavao o ukupno četiri pitanja. Prvi na redu bio je predlog Odluke o utvrđivanju elemenata poreza na imovinu za teritoriju opštine Bečej.
– S obzirom na to se usvajaju maksimalne stope i koeficijenti koje zakon predviđa, zanima me da li će u praksi, od sledeće godine, poreske osnovice, odnosno iznosi poreza skočiti i koliko, upitao je šef DS Zlokolica. Povodom ovog predloga odluka za govornicom se našao Ervin Ragač iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji je izneo zvanični stav te stranke.
– SVM je protiv svakog maksimuma što se tiče nameta koji će teretiri građane Bečeja. Neko će reći da je ova suma možda mala, ali malo po malo, to će od nove godine teretiri od Nove godine budžet svakog domaćinstva, u ovoj, i verovatno u drugim opštinama gde se opštinska uprava odnosi na isti način kao u Bečeju. Mi ćemo glasati protiv, izjavio je Ragač i pozvao odbornike iz vladajuće koalicije da objasne građanima zašto će glasati za ovu odluku. Na njegove reči se nadovezala Edit Silađi (SVM). – Pred nama je predlog opštinskog veća o utvrđivanju elemenata poreza na imovinu, osnov donošenja je zakon, a razlog u budžetu koji se ne puni u planiranoj visini. Čuli smo da je rok propušten. Predlog ne možemo da podržimo zbog opšteg siromaštva građana jer ne mogu podneti teret. Smatramo da sredstva za budžet treba tražiti među drugim izvorima recimo, suzbijanjem sive ekonomije ili smanjenjem možda nekih nepotrebnih troškova, navela je Silađi.
Na pitanja odbornika opozicije odgovarala je načelnica Odeljenja za lokalnu poresku administraciju Opštinske uprave Bečej Desanka Tobdžić.
– Svaka nepokretnost ima u nacrtu rešenja, koji danas treba da ide na Veće, tačno cenu izvedenu iz perioda od 1. januara do 30. septembra 2013. godine iz prometa nepokretnosti na teritoriji opštine Bečej. Prema novom zakonu porezima na imovinu izuzeti su drugi građevinski objekti, rekla je Tobdžić. Prema njenim rečima starije kuće, one više od 50 godina, biće više oporezovane, jer nema elemenata kvaliteta prema novom zakonu. Po ovom pitanju je govorila zamenica predsednika. – Kad uzmete u obzir predmet ove odluke i sve poreske stope koje ona predviđa i kad pogledate refleksiju na budžet za sledeću godinu, na ovaj način se neće nadomestiti ono što fali u budžetu. Jer će prema ovome priliv prema postojećim poreskim dažbinama je bio 146 miliona, a prema ovome je 144. Vodili računa da građani u ukupnom iznosu ne pređu ono što je do sada bilo. Ima pomeranja i drugačije preraspodele, ali kada se uzme refleksija na budžet, jeste nešto manja od onog što je do sad bilo. Ipak, očekuju ipak poboljšna priliv u budžet. Načelnica će organizovati timove, jer će se ponovo biti popisivanje imovine, da bi baza koja dugo nije ažurira, sada bude maksimalno ažurna i da svi obveznici koji do sada nisu bili zaduženi, budu u pravom punom iznosu, kao i građani koji su do sada to činili. Kada se uzme u obzir analiza poreza na imovinu koji se određuje ovom odlukom i stupa na snagu 1. januara i oni porezi koji prestaju da postoje. Tu pre svega mislim na vazdušarinu i na poljočuvarinu, rekla je Ivanišević. Ona je istakla da je na sednici Opštinsko veća u četvrtak odlučeno da se odluka o poljočuvarini stavi van snage. Ponovo se za govornicom, u vezi sa ovom odlukom, našao Slobodan Zlokolica koji je tražio objašnjenje zašto se zašto se koriste maksimalne stope, dodavši da ga zanima i „koliko smo plaćali ove godine, a koliko ćemo sledeće”. Na to je, koristeći se primerima, odgovorila, Desanka Tobžić.
– Ako se radi o stanu starosti 30 godina, gde iznos amortizacije jeste 24 odsto, a nalazi se u prvoj zoni, u 2013. godini porez na imovinu je plaćan 7.052 dinara, za celu godinu. Ukoliko je vlasnik stana stanovao u njemu i imao je „poreski kredit” od 50 odsto, plaćao je za njega 3.526 dinara. Ako u 2014. godini bude stopa 0,4 odsto, plaćaće za taj stan 8.076 dinara od 60 kvadratnih metara, a ukoliko vlasnik stanuje u njemu, 4.038 dinara. U 2013. godini su drugi građevinski objekti bili obuhvaćeni porezom na imovinu, pa je novoizgrađeni objekat, u prvoj zoni, od 100 metara kvadratnih, vlasnika koštao 14.696 dinara a plus je plaćao za objekat 3.442 dinara. Ukupno, ako u njoj ne stanuje koštalo ga je 18.138, ako stanuje 10.790 dinara. Ako stopa u narednoj godini bude 0,4, iznosiće 9.879 dinara. Sada nema drugih građevinskih objekata, pa će, ako stanuje u noj, plaćati ukupnp 4.940 dinara. To sve znači da će se manje plaćati. S druge strane, ako je kuća od 50 godina starosti u 2013. u prvoj zoni, za kuću je vlasnik plaćao 5.878 za pomoćni objekat 1.173, a to je ukupno 7.051 din. Ukoliko je stanovao u njoj 4.112. tada je plaćao, a u 2014. godini će plaćati 5.908, a ako stanuje i vlasnik je, koštaće 2.964 dinara. Odluka je usvojena sa 19 glasova za, bez protiv, a dva odbornika su bila uzdržana. Potom je konstatovan prestanak dužnosti člana Upravnog odbora Gradskom muzeja Bečej. Naime, Dušan Ivetić dao je ostavku na to mesto, budući da je imenovan za direktora te institucije. Radoslav Mihajlović je imenovan za člana upravnog odbora Gradskog muzeja Bečej iz reda zaposlenih, a to je podržalo 23 odbornika. Četvrta tačka dnevnog reda bilo je Rešenje o razrešenju i imenovanju člana školskog odbora Osnovne škole „Sever Đurkić”.
Nakon što je dnevni red iscrpljen, a na red su došla odbornička pitanja. Prvi se za govornicom našao Ragač iz SVM upitavši, između ostalog, da li je predsednik dobio dopis odnosno molbu Nacionalnog saveta Mađara za prebacivanje sredstava, koji im iz budžeta opštine sleduje prema zakonu. – Taj zahtev je poslat 4. novembra, 18. je predsednik rekao da ga još nije dobio. Postavljam pitanje da li je dobio, a ako nije, da vidimo u čemu je problem, upitao je odbornik SVM-a. Šef DS Slobodan Zlokolica je postavio ukupno sedam pitanja. Zašto DS ne dobija odgovore na odbornička pitanja, prvo je pitanje Zlokolice. Drugo se odnosilo na to da li je tačno da načelnik odeljenja za privredu nema državni ispit. – Da li mu je određen rok za polaganje, da li možemo podatke kada je taj propust uočen i koji je krajnji rok za polaganje ispita da bi načelnik mogao da ostane u radnom odnosu, upitao je Slobodan Zlokolica. Dokle se stiglo sa materijalom za dug koji je nova vlast nasledila i da li postoje problemi oko stavljanja na dnevni red, još j je edno pitanje predstavnika opozicione DS. Potom je usledilo još pitanja.
– Dokle se stiglo sa rešavanjem problema u vrtiću? Da li tačno da su za isplatu plata povučena sredstva roditeljskog dinara? I da li će i kada biti vraćena? Mene sa političkog aspekta zanima zašto se postavlja zamenik Opštinske uprave? Zanima me i da li sada, posle ove skupštine, mogu da dobijem pravilnik o dodeli sredstava na osnovu kog je komisija za dodelu sredstava po pitanju sufinansiranja medija radila? Zašto u tom konkuru ne postoji pravo žalbe za koji su odbojeni. Interesujeme i ko je predsednik te komisije, jer je ranije to bio sadašnji vršilac dužnosti direktora u Javnom preduzeću „Vodokanal”? Poslednje pitanje šefa DS odnosilo se na Savet za bezbednost.
-Da li će predsednik opštine rasformirati i vratiti u normativne okvire, jer predsednik opštine nema pravo da ima savet za bezbednost. Zanima me da li će se to vratiti u skupštinske ingerencije, upitao je Slobodan Zlokolica. Predsednik skupštine Knezi odgovorio je na jedno od pitanja, obećavši da će urgirati kako bi dinamika odgovora na pitanja odbornika bude brža. Ovo, kao i ostala odbornička pitanja ušla su u zapisnik, a odgovor na njih će dostaviti skupštinska služba.
foto: arhiva
