Ilustracija
Ilustracija

Iako je za četiri godine iz lokalnih budžeta za obavljanje zoohigijene izdvojeno 6 milijardi dinara, još dodatnih 5 milijardi je isplaćeno na ime odštete za ujede pasa, što je uz ugroženo zdravlje ljudi i dobrobit životinja posledica nedovoljnog angažovanja nadležnih organa na lokalnom i državnom nivou, kažu rezultati revizije Državne revizorske institucije.

Opština Bečej godinama je plaćala ogromne iznose za naknadu štete zbog ujeda pasa lutalica. Od avgusta 2022. godine započeli su, posle brojnih višegodišnjih molbi i zahteva, proces čipovanja, sterilizacije i kastracije pasa na teritoriji opštine Bečej, i to o trošku budžeta. Efekti nisu do sada poznati, ali je primetno manje pasa na ulicama. Opštinski pravobranilac i dalje nije dostavio tražene dokumente kako bismo utvrdili koji su to advokati najviše naplaćivali.

Ova aktivnost predstavlja jedan segment u suzbijanju neželjenog potomstva, ali i neodgovornog vlasništva kao posledice, čiji je značaj prepoznala opština Bečej, navode iz “Komunalca”.

Ukoliko pas nije čipovan postoji mogućnost da se isti prvo čipuje, a potom obavezno i steriliše ili kastrira, a svi troškovi padaju na teret budžeta opštine Bečej za 2022. godinu.

Da bi se problem napuštenih životinja sistemski rešio, potrebno je da Uprava za veterinu intenzivira nadzor, predloži Vladi izmene propisa u cilju efikasnije prevencije ovog problema, kao i da uspostavi strateški okvir za upravljanje populacijom pasa na teritoriji Republike Srbije, jedna je od preporuke Državne revizorske institucije.

U nastavku izdvajamo navode iz revizije Efikasnost rešavanja problema pasa lutalica na uzorku od nekoliko opština i gradova.

Postoje brojni slučajevi u praksi da su psi lutalice napali prolaznike i pričinili štetu, najčešće ugrizom, usled čega nastupaju različite štetne posledice u obliku nematerijalne štete (strah, bol), ali i materijalne (pocepana odeća, gubitak prihoda zbog lečenja i dr.)50. Takođe, u ruralnim sredinama, značajna je šteta na stoci ili divljači.

Odgovornost za štetu koja nastaje usled ujeda napuštenih životinja, regulisana je Zakonom o obligacionim odnosima i to na način da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Za ovu vrstu štete odgovorna je JLS na čijoj se teritoriji dogodila štetna radnja, i to grad, odnosno opština kada je reč o opštinama koje nisu u sastavu gradova. Osnov odgovornosti je propuštanje da se preduzmu potrebne mere da bi se sprečilo nastupanje štete. Kao što smo naveli u delu koji se odnosi na zakonodavni i institucionalni okvir, nadležnosti JLS u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima i dva sektorska zakona, opredeljuju odgovornost JLS za preduzimanje mera kojim bi se sprečilo nastupanje štete.

Neke JLS su uredile svojim aktima postupak naknade štete koja je nastupila usled ujeda pasa lutalica, kao što je npr. Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica (Kragujevac, Novi Pazar). Navedeni pravilnici sadrže odredbe koje predviđaju dužnost građana da se u slučaju ujeda psa lutalice obrate određenom organu, kao i dalju nadležnost za rešavanje po zahtevu građana, uključujući i rokove u kojima nadležni organi i organizacije moraju odlučiti o zahtevu. Takođe, visina štete se utvrđuje u postupcima vansudskog poravnanja preko Кomisije za naknadu štete od ujeda pasa lutalica koju formira JLS. Ukoliko oštećena strana ne uspe da se sa nadležnom komisijom poravna vansudskim putem, postoji mogućnost da pokrene sudski postupak putem tužbe za naknadu štete.

Jedan od subjekata revizije, Grad Novi Sad izabran je i zato što je u revidiranom periodu imao najveći broj zahteva za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica i najveći iznos isplaćene štete u Republici Srbiji – oko 810 miliona dinara. Kao jednu od mera za smanjenje iznosa odštetnih zahteva, Gradsko veće Grada Novog Sada donelo je Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji Grada Novog Sada i Rešenje o obrazovanju i imenovanju Кomisije za procenu osnovanosti predloga za mirnorešavanje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja, pada u šaht, rupu i okliznuća na snegu i ledu na teritoriji Grada Novog Sada. Ovaj način rešavanja sporova ima svoje prednosti u odnosu na sudsko rešavanje i to su:

  1. Dužina trajanja postupka – vansudski postupak traje znatno kraće od sudskog postupka;
  2. Troškovi postupka – vansudski postupak je jeftiniji jer nema troškova za sudske takse, veštake, koji troškovi su neizbežni u sudskom postupku (procena je da se na ovakav način troškovi smanjuju za najmanje 100.000 dinara po jednom odštetnom zahtevu);
  3. Iznos naknade – u vansudskom postupku su predviđeni iznosi naknade, dok u sudskom postupku iznosi naknade štete mogu biti znatno veći, u zavisnosti od težine povrede

Tokom sprovođenja revizije, JLS – subjekti revizije su ukazivali na probleme koje su uočili u praksi, između ostalog, na zloupotrebu prava od strane oštećenih. Iz razloga povećanja pouzdanosti dokaza o nastupanju štete, neke JLS sarađuju sa drugim državnim organima i organizacijama.

U fazi planiranja revizije, sprovedeno je prikupljanje informacija i podataka putem upitnika o stanju u komunalnoj delatnosti zoohigijene na teritoriji Republike Srbije. Upitnik je poslat na adrese 145 JLS a sadrži pitanja u vezi sa planiranjem, organizovanjem i finansiranjem komunalne delatnosti zoohigijene, posebno u delu postupanja sa napuštenim životinjama. Rezultate analize podataka u vezi sa finansiranjem zoohigijene i isplaćenim iznosima iz lokalnih budžeta po osnovu odštetnih zahteva za ujede pasa, iznosimo u nastavku u grafičkim prikazima.

JLS su u periodu od 2017. do 2020. godine, izdvojile za obavljanje komunalne delatnost zoohigijene 6,4 milijarde dinara, od čega 286 miliona dinara za investicije. Prema istraživanju u fazi planiranja, 121 JLS (83 odsto) nije imalo investicije u zoohigijenu.

Nadležni ne dostavljaju informacije građanima o tome kome se isplaćuje naknada štete za ujede pasa lutalica. U opštini Bečej je prethodnih godina, trogodišnji prosek po kom je izdvaja novac oko 20 miliona dinara.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име