Posle Novog Sada, gde je bila pre nešto više od pola godine, atraktivna izložba fotografija „Ptice Sejšela“ autora Vuka Labana postavljena je u maloj izložbenoj sali Gradskog muzeja Bečej.
To je prvi korak, kako je prilikom svečanog otvaranja izložbe rekla viši kustos arheolog bečejskog muzeja Branislava Mikić Antonić, zajedničkih planova ove ustanove iz oblasti kulture i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
–Zahvaljujući tinejdžerskoj energiji autora Vuka Labana, bečejska izložba je nešto drugačija od novosadskog izdanja. Jer, autoru nije bilo teško da inovira izložbu za ovu priliku. Bez obzira na svoje godine, on je vrlo pokretan, komunikativan, kreativan i, povrh svega, dobar animator. Karakteristično za ovu izložbu je to što smo nekim pticama bili „kumovi“. Jer, postoji stručni latinski naziv, postoji i engleski, ali ne i srpski, pa smo se bavili „krštenjem“ nekih ptica. Nije to bio lak posao, ali smo se trudili da pronađemo adekvatno ime za svaku pticu, apostrofirao je predsednik pomenutog Društva Milan Ružić.
Na Sejšelima, arhipelagu sa 115 ostrva u Indijskom okeanu, je pravi primer organizovane zaštite prirode. Za svako ostrvo se zna da li je nacionalni park ili je okruženje podmorski nacionalni park i ne može se ući ako nije u pitanju naučno-stručna ekspedicija. Uništenja prirode nema. Turisti najčešće posećuju glavno ostrvo Mahe, a onda se prave ture po ostrvima koja su nacionalni parkovi.
–Dolaskom, primera radi, na Ptičije ostrvo dobija se uputstvo kako da se ponaša, a da se ne uruši prirodna ravnoteža. Tako se turisti upozoravaju da uveče ne pale svetlo na verandi, kako ne bi uznemiravali kornjače koje dolaze da polažu jaja. Ostrvo je, inače, dugo dva i široko jedan kilometar, a na njemu živi oko 2,5 miliona 254 vrste ptica. Na ovoj izložbi je na sedamdesetak fotografija predstavljeno četrdesetak vrsta ptica, koliko sam ja uspeo da fotografišem, počinje priču autor fotografija i izložbe Vuko Laban.
Naš sagovornik nije profesionalni ornitolog, ali je još iz detinjstva ljubitelj ptica i fotografije, pa kad god i gde god to može da spoji on putem fotografisanja „ukrade“ prirodnu lepotu i drugima omogući da i oni vide što nisu u prilici svaki dan ili nikada.
–Otac mi je kupio prvi fotoaparat još kada sam imao devet godina i to je bio znak da počnem da se interesujem za fotografiju. Kako su šume u priobalju Sente, gde sam proveo detinjstvo, bile prepune lepih ptica, što važi i za mrtvaje s trščarnicima u okolini, postao sam i ljubitelj ptica. Umalo da postanem ornitolog. Ali, upisao sam elektrotehniku i vremenom postao ekspert za satelitsku komunikaciju. To mi je omogućilo da putujem po svetu, a ljubav prema fotografiji i pticama iz senćanskog detinjstva je ostala. Poslom sam stigao i na Sejšele. Slobodno vreme sam koristio da putem fotografije ovekovečim, između ostalog, i ptice, pa je tako nastala ova izložba. Sada sam poslom na Islandu, pa ću prirediti novu seriju fotografija i neće biti iznenađenje ako se u dogledno vreme opet sretnemo s izložbom „Ptice Islanda i Sejšela“, najavljuje novi izazov Vuko Laban.
Govorio je Vuko Laban i o nekim endemskim vrstama ptica. Pomenuo je sejšelskog plavog goluba, koji je stanovnik samo pomenutih ostrva u Indijskom okeanu, ukazao na neke vrste ptica koje imaju istu boju kao cvet biljke, pa ih je teško razlikovati, samim tim i fotografijom ovekovečiti…
–Moram vam pomenuti pticu krabojed, koja je dobila ime po tome što jede krabe. Ne bi tu ništa čudno bilo, ali ona ne polaže jaja u gnezdo, već bira vodu pogodne toplote i tu ih ostavlja. Ne leži na jajima, već kada se pile ptice izlegne, čuje pijukanje i tada počne da ga hrani čitavih šest meseci. To je krajnje neobično, ali mladunče do tada nema dovoljno jak kljun da bi moglo da razbije ljušturu krabe i samo se hrani, izdvojio je priču o krabojedu Vuko Laban.
Izložba „Ptice Sejšela“ biće u bečejskom muzeju do kraja avgusta i valja je posetiti. Isto važi i za postavku u velikoj izložbenoj sali, gde je postavka „Nijedan dan bez crte“ na kojoj su crteži i grafike iz likovnog odseka nastalih, uglavnom, pedesetih i šezdasetih godina prošlog veka tokom rada Umetničke kolonije Bečej. I na ovoj izložbi ima šta da se vidi. Znači, iako Gradski muzej Bečej nema stalnu postavku, sugrađani i gosti koji provedu izvesno vreme tokom aktuelnog leta u našem gradu, treba da posete muzej, jer imaju šta da vide u dva izložbena salona.
