U Srbiji tokom 2018. godine u distribuciji je izgubljeno 230 miliona kubnih metara vode za piće, odnosno, više od 35 odsto proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima. Preduzeća godišnje, po tom osnovu, prosečno gube više od 10 milijardi dinara, rezultat je revizije Državne revizorske institucije.
Na predstavljanju Izveštaja o reviziji svrsishodnosti posovanja „Svrsishodnost upravljanja vodovodnom infrastrukturom“ Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor je istakao da se u javnim vodovodima Srbije prosečno godišnje gubi više od trećine vode, a u petini javnih vodovoda više od 50 odsto.
Gubici u mreži mogu se smanjiti investicijama u revitalizaciju i izgradnju vodovodne mreže, za šta su po državnim procenama, potrebna ulaganja od preko 800 miliona evra, istakao je Pejović i dodao da bi rešavanje gubitaka vode mogloda obezbedi unapređenje sistema vodosnabdevanja u Srbiji.
Kako je objasnio generalni državni revizor, nakon značajnih ulaganja od 1950. do 1980. godine, poslednjih decenija znatno su smanjene investicije u vodovodnu infrastrukturu, što se, uz probleme u poslovanju preduzeća za vodosnabdevanje, odrazilo na velike gubitke vode u mreži.
Prema rečima Nade Tošić, državnog revizora, cilj revizije je bio da se utvrdi da li jedinice lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća koja su osnovale opštine i gradovi za obavljanje delatnosti vodosnabdevanja, svrsishodno upravljaju vodovodnom infrastrukturom u cilju smanjenja gubitaka vode, kao i da li ministarstva u okviru svojih nadležnosti preduzimaju odgovarajuće mere koje doprinose efektivnom upravljanju vodovodnom infrastrukturom u cilju smanjenja gubitaka vode.
-Upitnik o upravljanju gubicima vode smo poslali na adrese 148 preduzeća. Deset odsto preduzeća uopšte ne meri vodu, a oko 50 odsto retko proverava tačnost merača protoka, tako dane mogu da procene koliko su izgubili vode, niti da utiču na njeno smanjenje. Samo pet odsto preduzeća je organizovalo odeljenje koje kontoliše, vrši analize i ima aktivan pristup smanjenju gubitaka vode, objasnila je Tošić. Ona je dodala da vodovodna preduzeća ne menjaju blagovremeno vodovode, niti ih baždare u zakonskom roku od pet godina, a pogrešni obračuni utiču na povećanje gubitaka vode.
Vodovodna mreža u Srbiji, kako je rečeno na skupu, veoma je stara i to je jedan od glavnih razloga velikih gubitaka vode.
Prosečna starost vodovodne mreže u Nišu, Prokuplju i Lazarevcu je 40 godina, a u Beogradu 33 godine.
Projekat „Iz ugla građana“ sufinansira opština Bečej
