Zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja i pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje osvežen je fond Narodne biblioteke Bečej.
Od oko 700.000 dinara, kolika je vrednost nabavljenih knjiga, sada na policima ove kulturne ustanove mogi se naći naslovi koje čitaoci i traže, a u pitanju je beletristika, kolokvijalno rečeno, laka i ozbiljnija. Kako smo saznali, ljubitelji knjiga iz najveće potiske opštine čitaju i jedno i drugo. Biblioteka sada nudi više naslova Nore Roberts i Tonija Parsonsa, ali i Jukija Mišime, kao i reizdanja Umberta Eka.
Pored lakšeg štiva, korisnicama usluga narodne biblioteke na raspolaganju su i reizdanja klasika, ali i stručna literatura za koju ima intersovanja. Međutim, sve su traženiji i domaći, savremeni, autori.
– Izuzetno mi je drago da naši čitaoci traže i ovdašnje pisce. Među njima je i Miljenko Jergović, pisac priča, dramskih tekstova, pesama…Pored toga, posebno sam radosna što smo nabavili i naslove Mišime, najuticajnijeg japanskog književnika 20. veka, rekla nam je Elizabeta Šijačić iz Narodne biblioteke Bečej. Ona upravo ove autore i preporučuje Bečejcima.
Kako nam je rečeno, autor Ken Folet tražen je na oba jezika, odnosno, veoma se traže i prevodi na srpski i na mađarski jezik.
Bečejska biblioteka sa svim svojim ograncima u naseljenim mestima, promoviše čitanje i žiteljima pruža i aktuelne i zanimljive kulture i edukativne sadržaje. Biblioigre poseban je program kojima se deca mladi podstiču na čitanje, konzumiranje knjiga. Tome u prilog ide i činjenica da su nabavljena i značajna izdanja omladinske literature.
– Bibliogre su veoma zanimljive našim mladima i deci, i mi uveliko pripremamo takmičenje. Ove godine odredili smo Lovca u žitu Džeroma Dejvida Selindžera i to za nadmetanje prvih i drugih razreda, a za kategoriju treći i četvrti tema je Norveška šuma Harukija Murakamija, objasnila je Šijačić.
U skladu sa mogućnostima biblioteka bogati fond, i izlazi u susret čiotaocima. Ove godine, međutim, odlazak na predstojeći sajam knjiga u Beogradu biće samo turistički, jer nema novca da se i pazare novi naslovi.
Na listama koje iz biblioteke dobiju od ministarstva i sekretarijata mahom jesu knjige koje Bečejci i traže, ali ne bi bilo zgoreg kada bi ovdašnja ustanova kulture mogla da, prema afinitetima korisnika, dopuni zbirku, što trenutno nije slučaj.
