Nije zgoreg pratiti primenu Zakona o sprečavanju korupcije, a ovo se odnosi na same nosione javnih funkcija, medije, pa i građane, koji sada imaju olakšanu mogućnost za prijavljivanje svih sumnjivih radnji funkcionera ovom organu.
Dva mišljenja Agencije o sprečavanju korupcije, koja su, dakle, sveža (objavljena proletos ove godine) i po novom zakonu koji i nije više tako svež, privukla su nam pažnju.
Jedno se odnosi na to da li odbornik istovremeno može da bude upravnik zgrade na teritoriji iste opštine, a drugo na istovremeno vršenje javne funkcije člana nadzornog odbora iz reda zaposlenih i obavljanje dužnosti člana komisije za javne nabavke.
Krenimo od prvog slučaja.
Odredbama čl. 28. i 32. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je, pored ostalog, da je skupština opštine najviši organ opštine koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i statutom, da je čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, da donosi statut opštine i poslovnik skupštine, budžet i završni račun opštine, program razvoja opštine i pojedinih delatnosti, prostorni i urbanistički plan opštine i programe uređivanja građevinskog zemljišta, propise i druge opšte akte i da obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Odredbama čl. 40, 49, 50. 51. i 53. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je, pored ostalog, da su obavezni organi stambene zajednice skupština i upravnik, da upravnik zastupa i predstavlja stambenu zajednicu, izvršava odluke stambene zajednice, predlaže skupštini stambene zajednice program održavanja i stara se o njegovoj realizaciji, vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice, podnosi skupštini stambene zajednice izveštaj o radu koji, pored ostalog, sadrži iskorišćavanje sredstava za realizaciju svake od aktivnosti, da profesionalni upravnik vrši poslove iz nadležnosti upravnika i da se stara o održavanju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, obezbeđuje izvršenje radova na hitnim intervencijama i dr. Odredbama čl. 116, 117. i 121. navedenog zakona propisano je, između ostalog, da jedinica lokalne samouprave obezbeđuje sredstva za finansiranje stambene podrške u svom budžetu, da se sredstva za finansiranje stambene podrške koriste za pripremu i realizaciju programa stambene podrške i odgovarajućih stambenih projekata, da se sredstvima jedinice lokalne samouprave za finansiranje stambene podrške mogu sufinansirati i programi, projekti i druge aktivnosti i da jedinica lokalne samouprave donosi lokalnu stambenu strategiju i program stambene podrške, realizuje stambene projekte i druge mere i aktivnosti u skladu sa lokalnom stambenom strategijom i akcionim planom, planira budžetska sredstva za sprovođenje lokalne stambene strategije i stambenih projekata i dr.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i nadležnosti jedinice lokalne samouprave, koje su predviđene i Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, s jedne strane, kao i posla koji bi se obavljao kao profesionalni upravnik, sa druge strane, ocenjeno je da bi se obavljanjem navedenog posla ugrozilo nepristrasno vršenje javne funkcije odbornika, čime bi se ugrozilo i poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, što je suprotno odredbama čl. 40. st. 1. i 2. Zakona o sprečavanju korupcije. Ovo stoga što bi kao profesionalni upravnik na teritoriji opštine, u kojoj vrši javnu funkciju odbornika, između ostalog, zastupao i predstavljao stambene zajednice, predlagao skupštinama stambenih zajednica program održavanja i starao se o njegovoj realizaciji, vodio evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice i starao se o održavanju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, dok bi jedinica lokalne samouprave, u kojoj vrši javnu funkciju odbornika, obezbeđivala sredstva za finansiranje stambene podrške u svom budžetu, koja bi se koristila za pripremu i realizaciju programa stambene podrške i odgovarajućih stambenih projekata, o čijem budžetu bi kao odbornik donosili odluku.
Takođe, imajući u vidu činjenicu da Skupština opštine, u kojoj jeodbornik, donosi prostorni i urbanistički plan opštine i programe uređivanja građevinskog zemljišta, odnosno da jedinica lokalne samouprave, u kojoj vršite javnu funkciju odbornika, donosi lokalnu stambenu strategiju i program stambene podrške, realizuje stambene projekte i druge mere i aktivnosti u skladu sa lokalnom stambenom strategijom i akcionim planom, planira budžetska sredstva za sprovođenje lokalne stambene strategije i stambenih projekata, koji bi se odnosili i na zgrade u kojima bi se obavljao posao profesionalnog upravnika, ocenjeno je da bi ova situacija predstavljala odnos zavisnosti koji je javni funkcioner dužan da izbegava, na koji način bi se obavljanjem navedenog posla ugrozilo nepristrasno vršenje javne funkcije odbornika, navodi se u mišljenju Agencije.
Drugi slučaj
Odredbama čl. 40. Zakona o sprečavanju korupcije propisano je da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, da ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice i ne sme da upotrebi, radi stisanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.
U smislu čl. 41. Zakona, privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice, a sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.
Odredbom čl. 42. st. 1. istog zakona propisana je obaveza javnog funkcionera da prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Prema čl. 40. Statuta konkretnog preduzeća Nadzorni odbor pregleda godišnji izveštaj i završni račun, o rezultatima izvršenog nadzora u pismenom obliku obaveštava Upravni odbor i ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva, ukazujući na eventualne propuste Upravnog odbora, direktora i drugih lica, donosi poslovnik o svom radu, kojim bliže uređuje način rada i odlučivanje, vrši i druge poslove utvrđene zakonom i tim statutom.
Odredbama čl. 50. st. 2. i 3. Zakona o javnim nabavkama propisano je da sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku i da sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje, pored ostalog, slučaj ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta.
Prema odredbi čl. 50. st. 4. Zakona o javnim nabavkama, predstavnikom naručioca u smislu stava 2. tog člana naročito se smatra rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca, kao i član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.
Odredbama čl. 92. st. 1, 7. i 8. navedenog zakona propisano je, pored ostalog, da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac, koja preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava i da se komisija za javnu nabavku stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.
Prema odredbi čl. 92. st. 2. istog zakona, u komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu tog zakona.
U skladu sa odredbom čl. 145. Zakona o javnim nabavkama, nakon sprovedene stručne ocene ponuda odnosno prijava komisija za javnu nabavku sastavlja izveštaj o postupku javne nabavke.
Imajući u vidu navedeno, nema zakonskih smetnji da za člana Komisije za javne nabavke bude imenovano lice koje je član Nadzornog odbora iz reda zaposlenih, diplomirani pravnik i sertifikovani službenik za javne nabavke, odnosno, navedena situacija, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa.
Međutim, situacija u kojoj bi član Nadzornog odbora, koji se smatra predstavnikom naručioca u smislu Zakona o javnim nabavkama, imao direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes u postupku javne nabavke u kojoj je naručilac, predstavljala bi sukob interesa u smislu odredbe čl. 50. st. 2. Zakona o javnim nabavkama i u smislu čl. 41. Zakona i na taj način član Nadzornog odbora kao javni funkcioner postupao bi suprotno odredbama čl. 40. Zakona.
Sadržaj je kreiran u okviru projekta „U fokusu: Pravo građana, obaveza vlasti“ koji je sufinansiran iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
