Da su se Bečejci juče posvetili proslavi Vidovdana ili obeležavanju 630 godina od legendarnog Kosovskog boja, onda bi, možda, bilo razumljivo što su zanemarili prvi dan aktuelne 12. Sportske olimpijade radnika Vojvodine (SORV) u svom gradu.
Ali, ni jedno ni drugo. Da ispred „hrama sportova“ kraj Tise na jarbolu nije visoko podignuta olimpijska zastava, niko ne bi ni znao za tako atraktivnu manifestaciju. Jer, na sportskim borilištima je bilo pravo „mrtvilo“. Istina, u dvorištu DTV Partizan su bili radnici i farbali nosače mreže iza golova. A trebalo je da budu takmičari u malom fidbalu. Međutim, Takmičarski organ 12. SORV je konstatovao da teren nije adekvatan za takmičenje i atraktivni sport je prebačen s druge strane Tise u Novi Bečej. Tako će se u Bečeju, pošto će se atletska takmičenja održati u Senti, održati nadmetanje u samo osam, od ukupno 19, disciplina!?
Prvog dana 12. SORV nije bilo nikoga ni na teniskim terenima sportskog centra, jer je takmičenje u ženskoj konkurenciji prebačeno za dan kasnije. Prazna je bila i sportska dvorana „hrama sportova“ u zakazanih 9 sati, pošto je takmičenje odbojkašica pomereno za 13,30.
U nemanju mogućnosti za izveštavanje sa sportskih terena, novinarski „crv“ je proradio i šetnjom ulicama Bečeja rodila se ideja da pronađem jednog od bečejskih doajena radničkog sporta Peru Bašića. Zašto baš njega? Čovek je bio učesnik devet, od do sada 11, radničkih olimpijada, počev od takmičara, preko organizatora i sidije, do komesara pojedinih sportskih dsciplina. I našao sam ga.
-Duša me boli ovih dana. Dva puta smo pokušali i nismo dobili organizaciju toliko željene Radničke olimpijade. Obrazlagao sam, svojevremeno, sa skupštinske govornice bečejskog parlamenta zašto je važno da se dobije organizacija ovako masovne sportsko – rekreativne manifestacije. Sada smo, istina zajedno sa komšijama iz Novog Bečeja, dobili organizaciju, što ne umanjuje doživljaj, ali njega nema u mom gradu. Gotovo da niko ne zna da se u Bečeju održava Radnička olimpijada. Širom grada su izlepljene kojekakve plakate i nagoveštavaju minorne događaje, a o ovako masovnoj manifestaciji ni jedna, jadikuje Pera Bašić.
Samo od sebe se namestilo pitanje, jer ima ogromno iskustvo, da li ga je neko kontaktirao s namerom da pomogne?
-Nisu me kontaktirali, ali sam se sam ponudio da volontiram, da pomognem na bilo koji način. Veliko iskustvo je iza mene i bila bi mi čast da, bar, delić mogu da prenesemi pomognem u ogromnom poslu. Odmah sam rekao da meni ne treba ni dinar nadoknade, da me ne interesuju ni dnevnice… Iskren da budem, živeo sam za to da Bečej dobije organizaciju Radničke olimpijade. Uzalud sve, marginalizovan sam. A želeo sam samo da pomognem u organizacionom delu, koji je „rak rana“ ovdašnje sredine. Nemam ništa protiv da dođu mlađi ljudi, ali oni koji znaju da rade, a ne da ovakav sportski doživljaj proleti pored nas, a da ga ni ne doživimo. Pitao sam neke saborce s ranijih olimpijada da li znaju da je Bečej, najzad, domaćin spektakla kojem smo se svojevremeno svi radovali, a oni me „belo“ gledaju, iskreno će Pera Bašić.
Na primedbu da su neki sportovi pripali Bečeju, ali će se održati u drugoj sredini, naš sagovornik dodaje:
-Nije fraza kad se kaže da ovakva manifestacija mora da počne da se organizuje onog trena kad se dobije. Ko tako postupi, taj je dobar domaćin, U suprotnom, dešava se ovo što se nama Bečejcima dešava. Odmah mora da se podeli posao. Jednima u tal pripada smeštaj takmičara, drugima prevoz, trećima sportska takmičenja prema svojoj naklonosti, četvrti brinu o infrastrukturi… Moramo imati na umu da nije potrebno obezbediti samo igralište da bi se održalo takmičenje, već su neophodni i prateći sadržaji poput sanitarnog čvora, svlačionice sa tuševima… E, onda se čudimo što nam je oduzeto takmičenje malog fudbala. Istina da je donekle restaurirano igralište u dvorištu DTV Partizan, a šta je sa sanitarnim čvorom, svlačionicama, čak ni fasada zgrade dvorišnog dela decenijama nije okrečena. Veliki motiv, bar ranijih godina, bio je da se organizuje Radnička olimpijada i u tom sklopu igrade savremena atletska borilišta. Imamo atletski klub, Zbor atletskih sudija, čak s međunarodnim zvanjem, a nemamo atletske staze, doskočišta… zaključuje Pera Bašić.
Svaki bilo kakav dodatni komentar bio bi suvišan.
Projekat „Imaš pravo da znaš“ sufinansira opština Novi Bečej
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
BILO KAKAV KOMENTAR JE IZLIŠAN, NAŽALOST.
BRUKA I SRAMOTA