U bašti Gradskog pozorišta od 15. do 18. jula ljubitelji filma mogu pogledati četiri ostvarenja češke kinematografije. Na repertoaru su dva filma Miloša Formana i dva filma Jiržija Mencla. Projekcije počinju u 20.30 časova, a ulaz je besplatan. Filmovi su titlovani na srpski jezik.
Ponedeljak
„Strogo kontrolisani vozovi“ (Jirži Mencl, 1966, 92 minuta)
Na tragu satiričnog humora „Dobrog vojnika Švejka“, tada mladi češki reditelj Jirži Mencl odlučuje da ekranizuje roman briljantnog češkog pisca, boema i disidenta Bohumila Hrabala „Strogo kontrolisani vozovi“, njegov britki, ironični napad na ideološki dogmatizam jednog društva u haosu Drugog svetskog rata, napad na birokratsku glupost i okoštalost, kao i napad na moralne vrednostii i licemerje jednog društva u rasulu. Mencelov humoristički pogled ostvaren je kroz jednostavnu životnu priču o mladiću Milošu Hrmi, njegovom odrastanju, sazrevanju, zaposlenju i prvim seksualnim iskustvima unutar jedne provincijske železničke stanice (strateški „značajne“ za strane u sukobu)… Pored simpatičnog, naivnog i urnebesno konfuznog Hrme, kroz film defiluje masa parodičnih i tragikomičnih predstavnika jednog zaparloženog društva i provincijske svesti: od dispečera Hubičke do mlade i izazovne telegrafistkinje Zdeničke („junakinje“ legendarne erotične i humoristične scene sa pečatiranjem njene zadnjice i butina službenim pečatom železnice, tokom noćne smene na idiličnoj i učmaloj stanici).
Film je dobio „Oskara“ za najbolje ostvarenje sa neengleskog govornog područja 1967. godine.
Utorak
„Ljubavi jedne plavuše“ (Miloš Forman, 1965, 90 minuta)
Glavna junakinja Andula je radnica u fabrici cipela u malom mestu u unutrašnjosti Češke. Usled greške u centralnom planiranju u gradu je višestruko više žena nego muškaraca. Stoga nadzornik fabrike odlučuje da uradi nešto po pitanju podizanja morala i produktivnosti svojih radnica.
Organizuje susret vojnika, koji u blizini vrše svoje manevre, i radnica na plesu. Posle provedene noći sa njim, Andula se zaljubljuje u mladog pijanistu i preozbiljno shvata njegov poziv da pođe za njim u Prag. Film je bio vrlo popularan tokom prikazivanja zbog nekoliko danas naivnih erotskih scena koje više skrivaju nego otkrivaju.
„Ljubavi jedne plavuše“ je film koji je Formana učinio poznatim širom sveta (nominovan je za nagradu Oskar u konkurenciji za najbolji strani film 1966.) i skrenuo pažnju na onovremeni uspon češke kinematografije, kao i na tipičan češki humor – specifičan postupak prikazivanja dramatičnih situacija u komičnom svetlu, u cilju privlačenja gledaočeve pažnje, ali i zadržavanja njegove svesti o ozbiljnosti problema.
Sreda
„Gori, moja gospođice“ (Miloš Forman, 1967, 71 minut)
Poslednji film Miloša Formana u domovini, pre odlaska na Zapad i jedno od temeljnih dela čehoslovačkog novog talasa. Radnja se događa u malom gradiću gde članovi lokalnog dobrovoljnog vatrogasnog društva organizuju priredbu koja uključuje lutriju i izbor za mis, a tokom koje dolazi do niza sitnih incidenata koji će vremenom imati katastrofalne posljedice. Film se isticao crnim humorom, odnosno prikazom lokalnih uglednika koji suočeni sa posledicama vlastite pohlepe i elementarne nesposobnosti nastoje da do poslednjeg trenutka sačuvaju iluziju „normalosti“. Zbog toga se film često tumačio kao alegorijska kritika tadašnjeg komunističkog režima u Čehoslovačkoj gde je „trajno zabranjen“.
Nominovan je za oskara za najbolji film sa neengleskog govornog područja, ali nagradu nije osvojio. Takođe uvršten je u glavni program Kanskog festivala, ali sećate se, te 1968. festival u Kanu nije održan.
Četvrtak
„Služio sam engleskog kralja“ (Jirži Mencl, 2008, 120 minuta)
Film prati dve paralelne priče u kojima se opisuje život Jana Ditea, mladog konobara iz provincije koji tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, u nameri da sebi obezbedi što bolju egzistenciju, napušta selo i odlazi u Prag. Vođen pohlepom i strašću, tu se ženi Nemicom, što će mu u toku rata doneti brojne probleme. Ipak, on ambiciozno napreduje od provincijskog konobara do konobara otmenog hotela u Pragu. Uspeva da se obogati i postane vlasnik hotela, ali političke prilike se menjaju.
Druga priča prati život Jana Ditea posle godina provedenih u zatvoru. Jan odlazi u napušteno selo iz kojeg je nemačko stanovništvo proterano nakon Drugog svetskog rata kako bi pronašao mir. Tamo upoznaje profesora koji izrađuje muzičke instrumente i njegovu pomoćnicu Marselu, čija mladost i životna snaga oživljavaju sećanja na njegove ljubavne avanture iz mladosti.
Češka filmska akademija (ČFTA) kandidovala je ovaj film za najbolji strani film na takmičenju za Oskara. Film je nagrađen FIPRESCI nagradom kritičara na Berlinskom festivalu 2007, a prikazan je na mnogim renomiranim festivalima i nominovan je za Evropsku filmsku nagradu. U Češkoj ga je pogledalo 800.000 ljudi i dobio je devet „Čeških lavova“, ekvivalenta Oskara u Češkoj.