Pokrivenost Vojvodine senzorima za merenje zagađenja je mala, a naročit problem predstavlja i to što većina senzora ne pokazuje nivo zagađenja u realnom vremenu, piše 021.
Tako, na primer, u pojedinim gradovima i sada, na ulasku u drugu polovinu februara, ne znamo kakvog kvaliteta je bio vazduh u decembru, pojašnjava za 021 Jovan Čabrilo iz VojvodinaMeteo.
-To je prosto nedopustivo. Šta nama znači da dva meseca kasnije saznamo šta smo udicali u decembru? Fokus nadležnih organa treba da bude na tome da se postavi veći broj automatskih stanica, tako da možemo da pratimo zagađenje u realnom vremenu kako bi građani bili alarmirani da u slučaju povećanog zagađenja ne izlaze napolje i pozatvaraju prozore, kaže Čabrilo.
Kako navodi, veći deo Bačke uopšte nije pokriven senzorima, a sličan problem postoji i u Sremu. Zato su se građani i građanske inicijative organizovale da postave sopstvene senzore. Ova merenja ne ulaze u zvaničnu statistiku, ali kako objašnjava Čabrilo, ona služe kao podstrek odgovornim institucijama u potrazi za nekim odživim rešenjem problema zagađenja vazduha, kao i da ukažu na postojanje probleme kako bi oni uspostavili kontinuirana merenja sa sertifikovanim senzorima.
-Pošto su institucije dosta spore u sprovođenju toga, svakako je cilj građanskih merenja koja su sasvim solidna u pokazivanju da li je vazduh zagađen ili ne u određenom delu dana, da obaveste određene osetljive grupe poput hroničnih bolesnika i astmatičara da je vazduh možda štetan za njih, kaže sagovornik 021.
Zvanična merenja su sertifikovana i kao takva se smatraju jedinim sigurnim. Međutim, kako kaže Čabrilo, praćenjem „građanskih senzora“ ustanovili su da oni zaista pružaju relativno tačne podatke.
A ti podaci su, često, poražavajući.
-Granična vrednost PM čestica je 50 mikrograma po metru kubnom, već od 50 do 100 mikrograma je prekoračena vrednost, a mi često beležimo na teritoriji cele Vojvodine koncentracije koje su veće od 150 mikrograma po metru kubnom, što je dakle tri puta više od neke dozvoljene granice i samim tim zaista opasno, navodi naš sagovornik.
Najveći zagađivači u Srbiji su, kaže, termoelektrane i toplane koje koriste fosilna goriva, kao i individualna ložišta, dok saobraćaj, u zavisnosti od gustine, uzima deset odsto učešća u ukupnom zagađenju vazduha.
Inače, prema novoj Analizi uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, zagađenje vazduha u Srbiji je i do 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, pokazuju podaci koje je juče objavio NALED.
Mene kopka odkud nam je vazduh zagađen kad je po rečima Tošića autobuska u centru zatvorena da bi vazduh bii čistiji? Eno sad umesto autobusa na stanici imamo opet te iste autobuse koji prolaze i staju na istom mestu uz dodatak 100 automobila na parkingu LIdla i putnike koji kisnu i smrzavaju se na ulici!
Pitanje je samo od čega ćemo onako pokisli i mokri od čekanja autobusa oboleti dal od trovanja pluća il od upale pluća?