Paradoksalno, ali istinito! Atraktivna izložba slika „Četiri slikara ravnica“ su dela nastala u Umetničkoj kolonji Bečej i vlasništvo su Gradskog muzeja Bečej, a izložbu je postavila i štampala prateći katalog Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu.
Iz tog razloga, izložbu su tokom maja prvo videli Novosađani, a Bečejci su u mogućnosti da je posete do kraja ovog meseca. Upravo to je na mađarskom jeziku pojasnio direktor Gradskog muzeja Akoš Tojzan.
-Ovo je gostujuća izložba naših slika u našem prostoru!? To je dokaz da se u našem likovnom fondu nalaze dela poznatih slikara, pa ih druge galerije ili muzeji rado pozajmljuju i izlažu u svojim prostorima. Na izložbi je 36 dela slikara Aleksandra Lukovića, Stevana Maksimovića, Boška i Zorana Petrovića. Sva četvorica su bili stalni učesnici Umetničke kolonije Bečej, čije datiranje počinje 1954. godine, u njenom začetku, ali su povremeno dolazili i kasnije, naglasio je kustos istoričar umetnost bečejskog muzeja mr Radoslav Mihailović.
Svaki iz „kvarteta slikara“ na svoj način oslikava ravnicu. Najbliži je Stevan Maksimović, koji je intimno vezan za zemlju od najranijeg detinjstva, kod Boška Petrovića nema zadržavanja na detaljima, priroda je uprošćena, sušta suprotnost je njegov prezimenjak Zoran, zaljubljenik u pejsaž, ali zahvaljujući boravku u Bečeju i poseti fabrici za preradu tekstila „Petar Drašin“, kasnije i Fadipa, snagom mašte mašine iz fabričkih hala seli u svet slikarstva, dok Aleksandar Luković Lukijan svakodnevni apsurd i beznađe savremenog čoveka oslikava kroz likove cirkuskih klovnova.
Šteta što izložbu, njeno prvo veče prilikom svečanog otvaranja, nije videlo više Bečejaca. Samo tridesetak posetilaca za tako važan likovni događaj je, najblaže rečeno, premalo. Međutim, do kraja oktobra će, verujemo, izložbu organizovano posetiti brojni školarci i uveriti se u bogatstvo likovnog fonda Gradskog muzeja Bečej. Preporučujemo i odraslima da prošetaju do Gradskog muzeja, jer će imati šta da vide.
