Potiski region, posebno Bečej, ima bogato prirodno i arheološko nasleđe. Upravo su te dve teme bile okosnica prezentacije U srcu Vojvodine, Bečej, Tisa i ravnica u Muzeju kod turbinskog postrojenja na Šlajzu, u nedelju 27. septembra na Svetski dan turizma.
Priča o tiskom cvetu, bečejskoj rečici Beljanska bara, ali i panonskoj lepotici Tisi koja je svoj tok menjala tokom nekoliko stotina godina, nikog od prisutnih nije ostavila ravnodušnim.
Poseban segment predavanja zauzela je izgradnja Francovog kanala i brodske prevodnice „Šlajz“, jedne od prvih turbinskih postrojenja u Evropi koja je proizvodila struju, okarakterisano je kao najvrednije što Bečej ima, ne samo u turističkoj ponudi. Autentičan ambijent Muzeju kod turbinskog postrojenja bio je dupke pun, pa se mnogi zainteresovani ostali van objekta. No, opšti je utisak da najveća potiska opština, kao centar srednjeg potisja, bogate florom i faunom, upravo zbog autentičnih znamenitosti, zaslužuje mnogo više pažnje i promocije. U okviru jednosatnog predavanja Goran Sadžakov iz Ekološke mreže Panonika izneo je zanimljive detalje i činjenice u vezi sa ključnim ličnostima Palom Vašarheljom, Jožefom Kišom, Ištvanom Tirom i Albertom Hajncom.
U prvom delu izlaganja fokus je bio na raznovrsnom i autentičnom biljnom i životinjskom svetu svetu ovog područja. Priča o Tiskom cvetu, insektu koji u blatu živi tri godine, za samo jedan dan ljubavi, zainteresovala je posetioce, a saznali smo i kad je Tisa, panonska lepotica najlepša, tačnije najčistija. Čuli smo i kako je Biserno ostrvo kod Bačko Gradišta dobilo ime, ali pojedinosti o rečici Čik kod Bačkog Petrovog Sela, te Beljanskoj bari, posebnom lokalitetu i staništu koje tek treba da bude na pravi način promovisano.
