Opština Bečej je najtransparentnija lokalna samouprava u Srbiji, rezultati su ovogodišnjeg istraživanja koje sprovodi Transparentnost Srbija. U odnosu na prethodno istraživanje bečejska opština beleži rast od 118 odsto.
Opština Bečej, sa 83 poena, od mogućih 100, „pobednik“ je ovogodišnjeg istraživanja Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2020) koji od 2015. sprovodi Transparentnost Srbija, sada uz podršku USAID-a.
-Činjenica da je ova opština udvostručila svoj prošlogodišnji rezultat pokazuje da, kada postoji volja, transparentnost može da se unapredi veoma brzo, navodi Transparentnost Srbija u izveštaju.
U „onlajn“ konferenciji koju je danas povodom objavljivanja rezultata organizovala Transparentnost Srbija predsednik opštine Bečej Dragan Tošić rekao je da je lokalna samouprava pokušala da ispravi greške od ranije i da je uz pomoć Bečejskog udruženja mladih (BUM) realizovala aktivnosti koje su uticale na poboljšanje transparentnosti. Među njima, Tošić je istakao višegodišnje uključivanje građana u budžetski proces u okviru akcije „Budžet po meri građana – I ti se pitaš!“, kao i izradu Lokalnog antikorupcijskog plana opštine Bečej.
-Tu su i dostupnost svih javnih dokumenata i usluga putem zvaničnog sajta, i zbog svega toga smo javno pohvaljeni i rangirani kao najbolji u Republici Srbiji. Trudimo se da kao mala lokalna samouprava budemo ozbiljni po pitanju transparentnosti rada i da što više uključujemo građane u donošenje odluka, rekao je predsednik opštine Bečej Dragan Tošić.

Posle Bečeja, na vrhu liste su dva grada – Novi Pazar (82) i Sombor (80), kod kojih je primetna posvećenost povećanju javnosti rada u dužem nizu godina. Odličan rezultat beleže Kanjiža, koja je četvrta sa 77, Leskovac sa 75 poena i Vranje na šestom mestu, sa 73. Najniže rangirane opštine su Bela Crkva (18), Svilajnac i Koceljeva (po 22 svaka), a Jagodina je, sa 21 poenom, zadržala neslavnu poziciju među najlošije ocenjenim gradovima.
Transparentnost gradova i opština u Srbiji povećana je 2020. godine u odnosu na prethodnu, ali je i dalje nedovoljna. Prosečan rezultat LTI 2020 je 46, što je za šest poena više u odnosu na 2019, ali i dalje je veoma nizak.
Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2020 predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje 145 jedinica lokalane samouprave (JLS) i 25 gradskih opština u Srbiji, koje sprovodi Transparentnost Srbija.
Opštine i gradovi su rangirani na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 indikatorskih pitanja. Među gradskim opštinama, koje se zbog specifičnih nadležnosti ne mogu u potpunosti porediti sa ostalim opštinama, najboljii rezultat ima Surčin (53), koji beleži trend poboljšanja rezultata u tri uzastopna istraživanja.
Indikatori su podeljeni u osam kategorija – skupština i veće, budžet, JLS i građani, slobodan pristup informacijama, javne nabavke, informator o radu, javna preduzeća i javne ustanove i javne rasprave. Ove godine je, kao i prethodne, najbolji prosečni rezultat ostvaren u kategoriji javne nabavke – 95,7 odsto, a najlošiji u oblastima informatori o radu, skupština i veće i javna preduzeća i javne ustanove (sve tri oko 34 odsto). Informatori o radu se izdvajaju i zbog toga što je to jedina kategorija u kojoj je zabeležen pad zbirne ocene u odnosu na LTI 2019. Transparentnost je veća u onim oblastima za koje zakon eksplicitno propisuje obavezu objavljivanja informacija i sankcije za njeno kršenje. Ni to, međutim, ne važi uvek – iako Zakon o javnim preduzećima propisuje obavezu i novčane kazne za neobjavljivanje podataka na sajtu, veliki broj lokalnih javnih preduzeća i dalje nema čak ni svoje sajtove. Poređenje LTI 2020 i LTI 2019 navodi na zaključak da i samo sprovođenje i objavljivanje LTI rangiranja uticalo na brojne opštine da objave više informacija. Pored toga, i očekivanje lokalnih izbora je možda podstaklo donosioce političlih odluka da usvoje reforme koje vode većoj transparentnosti, budući da je to bitno jednom delu građana.
-Važno je napomenuti da loši rezultati u nekim kategorijama ne moraju nužno značiti i da je korupcija raširena u tim oblastima. Slično tome, dobri rezultati (npr. u vezi sa javnim nabavkama) nikako ne garantuju da nema korupcije. Transparentnost je samo jedno od sredstava za odvraćanje od korupcije ili za njeno lakše otkrivanje, piše u izveštaju.
U poređenju sa prošlogodišnjim istraživanjem, 108 opština i gradova ostvarilo je bolje rezultate, 28 lošije, dok je devet ostalo na istom skoru. Najviše su nazadovali Požarevac (-18), Veliko Gradište (-17), Paraćin (-16) i Kraljevo i Malo Crniće (-10). Neke od ovih JLS su bile među najbolje rangiranim pretrhodnih godina, te je očigledno da potrebni značajni i kontinuirani napori za održavanje i poboljšanje transparentnosti čak i među najboljim akterima.
Grad Beograd je ove godine napredovao za tri poena, ali se i dalje nalazi blizu začelja rang liste, na 129. mestu sa skorom 33. Novi Sad i Kragujevac su povećali skor za 13 i ove godine imaju ukupno 56, odnosno 55 poena, dok je Niš poboljšao rezultat za 12 poena i sada ih ima ukupno 46. Većina negativnih nalaza, identifikovanih u LTI 2019, i dalje traje: neredovno ažuriranje informatora o radu ili neobjavljivanje svih obaveznih podataka; nedostatak informacija o postupku donošenja odluka; i odsustvo informacija o korišćenju nekretnina i druge opštinske imovine.
Transparentnost Srbija je istraživanje obavila pregledanjem zvaničnih internet prezentacija gradova, opština i gradskih opština, kao i direktnim uvidom, odnosno posetom svim uslužnim centrima i prostorijama lokalne uprave. Treća grupa izvora su bili odgovori iz samih JLS po zahtevima (poslato je 510 zahteva) za pristup informacijama od javnog značaja. Četvrta grupu izvora su podaci pribavljeni od drugih relevantnih organa -Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za borbu protiv korupcije. Konačni rezultat predstavlja status transparentnosti koji je procenjen u trenutku kada je okončana dvokružna verifikacija rezultata (april 2020). Stvarna transparentnost JLS, tj. na njihovim internet sajtovima i u njihovim prostorijama, u ovom trenutku ili narednim mesecima, može se razlikovati od statusa u trenutku zaključenja ovog izveštaja. Cela analiza i prateće tabele, kao i interaktivna mapa sa nalazima, pojedinačnim rezultatima i svim pojedinačnim indikatorima može se naći na sajtu TS.
Sadržaj je kreiran u okviru projekta „Vladavina prava pod lupom: Ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej” koji je sufinansiran iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ajmo, da proverimo!
1. Objavite imovinske karte svih zaposlenih u Opštini, svih odbornika, direktora i rukovodioca u javnim preduzećima od 2012 do maja 2020, povezanih lica i njihovih porodica!
Pošto predsednik opštine Tošić sada priča da je bogat čovek, da je u politiku ušao kao bogat,zbog ideala, ajmo da vidimo odakle mu to bogatstvo! Transparentno!
2. Objaviti na sajtu opštine i svakog javnog preduzeća imena svih zaposlenih, stručnu spremu, radno iskustvo, datum zaposlenja u tom preduzeću, ukoliko je član stranke objaviti ime stranke, objaviti visinu plate svih. Od portira, čistačice do direktora, predsednika opštine! Da vidimo plate svih od 2012 do danas! Ja vas plaćam i imam pravo da znam koga i koliko koga plaćam!
3. Objavite sve ugovore urađenih investicija sa taksativno navedenim pozicijama troškova, radova i cenama.
Objavite sve ponude na svim javnim nabavkama. Da vidimo da li su izabrane stvarno bile najbolje!
4. Koliko se predloga iz akcije,,Budžet po meri građana,, za ove 3 godine realizovalo u potpunosti onako kako su građani tražili?
5. Ko odlučuje šta će se u gradu raditi i zašto predlozi,molbe, peticije građana nisu prioritet!
6. Zašto je preskupo uređivanje ulica u kojima žive bečejski funkcioneri prioritet?
7. Da se objave planovi poslovanja koje su direktori javnih preduzeća podnosili prilikom konkurisanja za te pozicije i na osnovu kojih su izabrani. Da vidimo šta su obećali, a šta uradili!
8. Zašto se javne nabavke pišu po kriterijumima koji odgovaraju samo jednom ponuđaču. Setimo se počevši od stolica za skupštinsku salu sa tačno datim dimenzijama i opisom tapacira, službenih automobila, javne rasvete, dečija igrališta sa tačnim opisom,bojom i dimenzijama ljuljaški…
Ma niste vi baš tolki mangupi, a mi tolke veverice!
Očekujemo odgovore!
Građani imaju pravo da znaju!
Ako je USAID pomogao,onda je sigurno tako.