Na 6. sednici SO Bečej krajem novembra 2024. godine usvojen je lokalni Plan razvoja kulture. Ovaj dokument je izrađen na inicijativu lokalne samouprave. Plan razvoja kulture Opštine Bečej izrađen je za period od 2024. do 2026. godine i predstavlja dokument kulturne politike opštine Bečej, kojim se utvrđuju pravci delovanja, ciljevi i prioriteti razvoja kulture i načini sprovođenja kulturne politike za područje opštine Bečej, a u skladu sa nadležnostima definisanim Statutom opštine Bečej.
Plan razvoja kulture je izrađen na osnovu Zakona o kulturi, Srednjoročnog plana Opštine Bečej za period 2023 – 2025. godine i Plana razvoja Opštine Bečej za period 2024 – 2030. usvojenim na sednici Skupštine opštine Bečej, 30. maja 2024. godine.Kako je navedeno u dokumentu „uprkos nepostojanju strateških dokumenata u oblasti kulture na državnom i pokrajinskom nivou, opština Bečej, na osnovu člana 7 Zakona o kulturi, a u cilju zadovoljavanja potreba građana u kulturi, kao sastavni deo Plana razvoja opštine, donela Plan razvoja kulture. Finansijski okvir za realizaciju plana razvoja kulture biće definisan Odlukom o budžetu opštine Bečej za svaku budžetsku godinu u naznačenom periodu.“
Proces izrade Plana razvoja kulture
Koliko je zaista u ovom procesu poštovan proces participativnosti svih lokalnih aktera u ovoj oblasti je veoma veliko pitanje. Lokalne ustanove kulture pa kasnije i građani opštine Bečej su imali prilike samo da ostave eventualne komentare na tekst ovog plana onlajn, jer nije čak organizovana ni javna rasprava o dokumentu, uživo, takođe nije bilo ni značajnije promocije ili medijske podrške javnoj raspravi. Dokument je usvojen u skupštini bez međusektorskih konsultacija.
Kako je sam izvestilac u skupštini izneo za izradu Plana od strane lokalne samouprave obezbeđena su sredstva za realizaciju koja su, između ostalog, utrošena na angažovanje „stručnog“ lica koje je iz podataka koji su prikupljeni od ustanova kulture i drugih aktera napisalo prvobitni nacrt ovog dokumenta koji je zatim u prilično kratkom vremenskom roku poslat na konsultacije uglavnom samo ustanovama kulture i nakon toga predat u proceduru.
Princip po kojem se jedan strateški dokument koji bi trebalo da ima i proces implementacije kasnije izrađuje bez pravog participativnog procesa na osnovu samo prikupljenih podataka definitivno nije po standardima kako su ranije izrađivani i usvajani svi lokalni planovi. Ono što je u svemu tome još problematičnije je i to što je u pitanju, ovoga puta strateški plan za kulturu.
Primena neke standardne i uniformisane metodologije za izradu plana kada je kultura u pitanju može samo donekle biti smernica ali ne bez upodobljavanja metodologije za potrebe lokalne zajednice morali da uzmu u obzir i sve specifičnosti lokalne sredine, kulturnog nasleđa, već razvijene kulturne prakse kao i specifičnosti zajednice koja uz sve to ima multikulturalni karakter. Zbog toga je bilo veoma važno da se za izradu ovog plana napravi najširi mogući obuhvat svih aktera u kulturi uključujući i civilni sektor koji pokriva veoma značajan segment kulture u opštini Bečej.
Metodologija izrade Plana razvoja kulture
Kako je navedeno u samom dokumentu, Radna grupa za izradu ovog plana formirana je još krajem 2022. godine. Osim onlajn ankete koja je urađena negde sredinom ove godine (skoro dve godine kasnije) u samom dokumentu nije preciznije objašnjena metodologija rada ovog tela uključujući ni kakva je bila dinamika rada Radne grupa, broj sastanaka, teme koji su obrađivane, sa kojim ustanovama kulture i organizacijama je rađeno tokom izrade dokumenta.
Kako stoji u dokumentu urađeni su „intervjui“ sa direktorima tri ustanove kulture kao i članom Opštinskog veća koji je zadužen za kulturu. Podaci koji su prikupljeni su uglavnom svedeni na izvore finansiranja kao i na tehničke podatke. Anketa koja je korišćena kao osnova za izradu dokumenta takođe nije imala veću medijsku ili bilo kakvu značajniju vidljivost tokom realizacije. U samom dokumentu svi ostali akteri u kulturi, ako se izuzmu tri ustanove kulture (Gradsko pozorište Bečej, Narodna biblioteka i Gradski muzej) čiji je osnivač Opština Bečej, uglavnom su samo pobrojani.
Dobar deo dokumenta odnosi se na neke krovne strateške dokumente kako na državnom tako i na međunarodnom nivou. Takođe veći deo ciljeva i mera su takođe standardizovane na osnovu opštih ciljeva razvoja kulture na državnom nivou.
Kada su u pitanju podaci iz ustanova kulture uglavnom su bazirani na planovima i izveštajima o radu ovih ustanova tokom prethodnih godina. Pobrojane su aktivnosti i manifestacije koje su realizovane bez značajnijih i specifičnijih ciljeva razvoja za svaku od ovih ustanova za naredni period.
Deo dokumenta su i samo pobrojane manifestacije koje se održavaju u opštini Bečej bez preciznijih podataka o sadržaju tih manifestacija. Isto se odnosi i na pobrojana kulturna dobra poput Fantasta (bez bilo kakve napomene o stanju, pravnom statusu ovog zdanja), Spomen kuće „Tan“, Šlajz i sl.
Ciljevi i mere u Planu razvoja kulture
Konačno na samom kraju dokumenta definisani su i specifični ciljevi i mere pa je tako kao opšti cilj razvoja kulture naveden:Razvoj, promocija i unapređenje kulturnog života opštine Bečej“
- U okviru cilja „Unapređenje sistema kulturne politike“ mere koje su predviđene su osnivanje dva radna tela „Saveta ua kulturu“ i „Foruma za kulturu“, kontinuirano sprovođenje istraživanja potreba građana iz oblasti kulture, kao i evaluacija efekta kulturne politike kroz finansiranje programa kulture iz opštinskog budžeta na osnovu godišnjih konkursa.
- U okviru strateškog cilja „Unapređenje instrumenata finansijske podrške sektoru kulture“ predviđene su mere koje se uglavnom odnose na principe po kojima se raspisuju javni konkursi u smislu transparentnosti i kriterijuma za dodelu sredstava. U ovo spada i povećanje procenta izdvajanja sredstava iz budžeta za kulturu.
- U okviru strateškog cilja „Unapređenje prostornih kapaciteta ustanova kulture“ predviđene mere odnose se na izradu liste prioriteta za adaptacije ustanova kulture, održavanje prostornih kapaciteta kao održavanja spomenika i objekata kulturnog nasleđa.
- Specifični cilj “Podizanje nivoa opremljenosti ustanova kulture“ se takođe odnosi na tehničke kapaciteta ustanova kulture – digitalne opreme za realizaciju programa i kao i za digitalizaciju zavičajnih zbirki i arhiva u cilju očuvanja kulturnog nasleđa.
- Specifični cilj: „Unapređenje kapaciteta ljudskih resursa“ donosi mere koje se odnose na povećanje broja zaposlenih u ustanovama kulture, nove sistematizacije radnih mesta, angažovanje volontera, stručna usavršavanja zaposlenih i dr.
- Poslednji strateški cilj „Unapređenje sistema održavanja i podrške kulturnim manifestacijama“ donosi sledeće mere: formiranje stalnog tela koje bi izvršilo kategorizaciju i obezbeđivalo uslove za održavanje manifestacija od značaja za opštinu, donošenje Odluke o stalnim i značajnim manifestacijama za opštinu Bečej, utvrđivanje godišnjeg kalendara kulturnih događaja i manifestacija.
Ono što je takođe nedostatak ovog dokumenta što nema jasno definisane aktivnosti na osnovu navedenih mera, nema definisanu dinamiku sprovođenja aktivnosti za navedeni period, uključujući i godišnji plan aktivnosti za 2025. godinu, nema definisane aktere koji su zaduženi za realizaciju aktivnosti, nema ni izrađen budžet za realizaciju aktivnosti tj. za implementaciju.
(Analiza sadržaja strateškog dokumenta urađena je u saradnji sa Bečejskim danima (Medium doo) koji ove godine realizuju projekat „Informisanje u kulturi – analize slučaja“)
