Seksualno uznemiravanje i zlostavljanje na radnom mestu još uvek je jedna od tema o kojoj se nerado i nedovoljno govori.
Prema istraživanjima većina žrtava seksualnog uznemiravanja na poslu su žene. Pojedini stavovi i uverenja koja proizilaze iz tradicionalne i patrijarhalne kulture doprinose nejednakom položaju žena i pojavi seksualnog uznemiravanja na poslu, kao i njegovom tolerisanju, odnosno neprijavljivanju.
Posledice po žrtvu seksualnog uznemiravanja su teške i kompleksne i utiču na celokupnu ličnost osobe, na njeno psihološko i fizičko zdravlje, kao i na porodično i socijalno okruženje. Psihološke i emotivne posledice su često nevidljive i teško se prepoznaju, a uzrok su brojnih drugih problema u životu žrtve.
Psihološke reakcije po žrtvu variraju od iritacije i anksioznosti do besa, nemoći, poniženja, sniženog samopouzdanja, depresije, konzumiranja psihoaktivnih supstanci i posttraumatskog stresnog poremećaja.
Osoba koja ima iskustvo seksualnog uznemiravanja na poslu često oseća strah od neadekvatnosti u odnosima sa partnerom, roditeljskoj ulozi, u odnosima sa kolegama, kao i strah od povratka na posao i doživljaj nepravde, što utiče na sniženu angažovanost u svim apsektima života.
Jedna od žrtava seksualnog uznemiravanja na poslu koja se obratila za psihološku podršku, opisujući svoje iskustvo, saopštila je da se osećala ugroženo i nebezbedno toliko da se užasavala svakodnevnog odlaska na posao. To je vremenom uticalo na njeno povlačenje u sebe i česte konflite sa suprugom, kojeg je molila da ne reaguje budući da je osećao bes zbog situacije u kojoj se nalazi. Nakon nekoliko meseci od proživljene agonije, kako je navela, jedini način da pomogne sebi za nju je bio da napusti posao. Epilog ove priče je takav da i posle dve godine ova žena prima psihološku podršku i uči kako da povrati izgubljeno poverenje.
Kada dođe do ozbiljnih psiholoških posledica po mentalno zdravlje, kao što su anksioznost i depresija, neophodna je socijalna podrška, a u velikom broju slučajeva i specijalizovan psihološki tretman. Već sama žalba na seksualno uznemiravanje deluje pozitivno na psihološko stanje žrtve i ublažava patnju. Međutim, bez adekvatne socijalne podrške ovakvi pokušaji ostaju osujećeni i žrtvu obeshrabruju, te pojačavaju osećaj krivice i stida. Nereagovanjem se seksualno uznemiravanje nastavlja i prećutno se upućuje poruka da je takvo ponašanje dozvoljeno.
Seksualno uznemiravanje na radnom mestu ne pogađa samo osobu koja trpi nasilje već i kolege, tim i organizaciju u celini, tako što podiže nivo stresa, dovodi do sukoba, utiče na pad motivacije i produktivnosti. Pored toga, posledice po organizaciju uključuju i izostajanje sa posla, niže zadovoljstvo poslom, pad posvećenosti zaposlenih, napuštanje posla, skupe sudske procese, gubitak poverenja saradnika i lošu reputaciju organizacije.
Važnu ulogu u prevenciji seksualnog uznemiravanja imaju radne organizacije koje kroz izradu pravilnika i procedura, obuku zaposlenih i adekvatno reagovanje jasno stavljaju do znanja da postoji nulta tolerancija na svaki oblik zlostavljanja, uključujući i seksualno uznemiravanje, čime se na najbolji mogući način štite interesi i prava onih koji su pogođeni ovim problemom.
Autorke: Agencija za konsalting MOST bavi se unapređenjem ličnog i profesionalnog razvoja zaposlenih, kao i samih organizacija. Agenciju su osnovale i u njoj rade profesionalke iz oblasti psihologije, psihoterapije i ljudskih resursa, sa značajnim iskustvom i u radu sa ženama koje su imale iskustvo nasilja, Jasna Mićović, Katarina Jovčić i Jelena Vulić.
Tekst je napisan u okviru projekta „Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Fondacijom Centar za demokratijua uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Кraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Кraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.
