Veganstvo nije samo dijeta, već i stil života

Kad god čujemo za neku nestandardnu hranu za ove prostore, uvek preispitujemo da li to je zdravo, kakva je sad to zavera, sekta ili slično, kao da je hrana koju inače konzumiramo dobra i nema veze sa ideologijom.

Ako se osvrnemo na srpsku istoriju uvidećemo da su na „našu“ kuhinju uticale Turska i Nemačka, a pre njih Vizantija i tada ćemo shvatiti da naše srpske navike nemaju mnogo veze sa ovim podnebljem i sa zdravljem već sa prilikama koje su nas zadesile. Dositej Obradović je tek početkom 19. veka doneo krompir u našu zemlju, a on je danas nezaobilazni deo trpeze.

Danas ljudi ne mogu da zamisle ručak bez mesa, a treba da znaju da se meso istorijski gledano, jelo samo u selima, gde se nalazila većina stanovništva  i to u posebnim prilikama, svadbama,  praznicima. Meso je bilo dodatak povrću ali se nije tako često jelo.

Način ishrane kod Srba u velikoj meri bio je uobličavan i postovima kojih se narod strogo pridržavao.Stoga je bio kreativan da osmisli raznovrsna jela bez mesa i mlečnih proizvoda. Namirnice koje su autohtone za Srbiju su pšenica, ječam, proso, raž, spelta, od biljaka kopriva, zelje, pečurke, pa u skladu sa tim naša jela su razne pite, proje i ostali specijaliteti od žitarica.

Onda kada sklonimo sve te gurmanluke, koje danas predstavljamo kao naše, uvidećemo da je srpska hrana, tradicionalno gledano, veoma jednolična. Sad kad smo se osvrnuli na istoriju, nema više potrebe da strahujete šta to jedu vegani, da li su to samo tri namirnice koje se vrte u krug i najbitnije da li je to zdravo. Na pitanja kako izgleda biti veganka, u okruženju srpskih mesoždera, odgovorila nam je naša sugrađanka Daniela Tepša (21), studentkinja nutricionizma I dijetetike koja je vec skoro tri godine veganka.

-Koja je razlika između veganstva i vegetarijanstva, pretpostavlja se da mali broj ljudi zna razliku?

Vegetarijanstvo predstavlja vid ishrane bez mesa, veganstvo je nešto mnogo više. Osim što su iz ishrane isključeni apsolutno svi životinjski proizvodi – meso, jaja, mleko, mlečni proizvodi i med, vegani vode računa o svim vidovima zloupotrebe životinja.  Ne nose krzno, kožu, vunu i ne koriste proizvode koji su testirani na životinjama.

-Odakle potiče tvoje prvobitno interesovanje za veganstvom?

Za veganstvo sam čula od jedne porodice bliske mojoj, ali me nikada nije privlačilo, čak sam imala stav da ja to nikada neću moći i večito pitanje u glavi kako to uspevaju.  Počela sam da gledam videe na internetu i dokumentarne filmove, koji su probudili veliku svest u meni i izbacila sam meso iz ishrane. Nakon par meseci, provela sam tri meseca u Švajcarskoj (ironično, zemlji sira i čokolade), gde sam bila u porodici u kojoj je majka sa Tajlanda. Tajlandska ishrana zasniva se na voću, povrću i žitaricama i tamo sam zaista otkrila čari biljne hrane. Osetila sam velike promene u energiji, raspoloženju, laganom osećaju posle obroka i počela da razgovaram o tome sa Tajlanđankom. Ona mi je dala gomilu knjiga, gde sam shvatila koliko toga o hrani ne znamo i koliko u hrani ne uživamo. Tu počinju moje promene.

• Koji je bio motiv tvog prelaska na ovaj režim ishrane, takoreći stil života?

U početku, moja promena bila je sebična, isključuvo zbog dobrog osećaja koji je biljna hrana u meni stvarala. Nakon nekog vremena, počela sam na to da gledam mnogo šire. Etički razlozi su nešto što sam vremenom otkrivala, ali definitivno nešto što je ostavilo veliki uticaj na mene.

-Koliko vremena ti je trebalo da se navikneš i privikneš, sa kakvim si se poteškoćama susretala na tom putu?

Kao što kažu za sve, da nešto postane navika potrebno je 21 dan. Ja sam provela tri meseca u okruženju koje mi je mnogo olakšalo period promene i naučilo me neke osnove. Poteškoće mislim da su najviše osećale moje bake, koje nisu znale šta da mi spreme, ali su posle nekog vremena shvatile da puno stvari koje spremaju zapravo jesu veganske i da nema potrebe za ogormnim promenama (npr. testo sa krompirom, pita sa jabukama ili visnjama,  supe od povrća, pasulj prebranac, pirinač sa pečurkama itd..)

• Kakva je bila reakcija tvoje porodice, a i ljudi oko tebe, kada si im saopštila svoju odluku?

Moja porodica je vrlo otvorena i nikada se nismo hranili ogromnim količinama mesa i mlečnih proizvoda. Moja mama je neko ko je veliki deo moje promene i sama se hrani biljnom hranom, tako da sam joj se samo pridružila. Ostali su me u početku ispitivali i garantovali da neće dugo potrajati, ali dokazala sam suprotno.  Sada se većina ljudi oko mene interesuje i o veganstvu pričaju isključivo pozitivno.

• Da li nailaziš na osude i kritike zbog tvog ličnog izbora?

Da, svakodnevno. To je nešto što je normalno kada si ”drugačiji” u bilo kom smislu.

-Da li takav režim ishrane iziskuje mnogo više novčanih sredstava?

Ne iziskuju više novčanik sredstava, ali u početku zahteva mnogo više vremena. Za neke stvari sam čula prvi put (sejtan, tempeh, nutritivni kvasac) i nisam znala gde da ih nabavim, čak sam bila ubeđena da kod nas ne mogu da se nabave. Osnova veganske ishrane jeste voće i povrće, a ako ga kupujete u sezoni, ne košta mnogo. Zajedno sa pirinčem, krompirom i mahunarkama su namirnice koje su nam nutritivno veoma važne i zadovoljavaju velike potrebe u makro i mikronutrijentima, a sigurno je da ne koštaju mnogo. Soja je kod nas široko rasprostranjena, pa ni ona nema veliku cenu na tržištu. Najveće troškove imam na biljna mleka i koštunjavo voće, koje ne trošim u ogromnim količinama, tako da mi to ne predstavlja problem.

• Gde se mogu pronaći namirnice koje su organskog porekla, kako ih prepoznati?

Ja, lično, imam sreću da imam veliku baštu u kojoj imam puno voća i povrća koje nije prskano. Ono voće i povrće koje vam na prvi pogled ne izgleda primamljivo, zbog neravnina  ili rupica, je više  verovatno da je organsko . Međutim, ja ne mislim da je za svaku namirnicu potrebno kupovati isključivo organsko. Ali soja, je definitivno nešto što treba da ima takvu oznaku.

-Koliko vremena je potrebno za spremanje veganske hrane?

S obzirom na to da sam student, nemam baš mnogo vremena  da uživam u kuhinji, pa se zaista trudim da sve što spremam bude brzo i kvalitetno. Uvek jednom nedeljno skuvam leblebiju, sočivo ili pasulj i kinou ili pirinač, stoje u frižideru i tu su kad ogladnim. Od mahunarki često pravim burgere u kombinaciji sa ovsenim pahuljicama, prazilukom, začinima i maslinovim uljem i kao prilog imam kinou. Ili napravim veliku svežu salatu sa pasuljem, a pored imam pirinač. Trudim se da jedem mnogo povrća i voća u svežem stanju, kao i kroz sokove i smutije i za to je potrebno minimalno vremena  (osim za pranje sokovnika).  Brza večera mi je često hleb od celog zrna sa biljnim namazima kao što su humus, namaz od suncokreta i veganske paštete uz veliku svežu salatu.

-Kako nadomešćuješ kalcijum, vitamin D i B12, s obzirom da ne konzumiraš jaja, mleko, sir, ribu, morske plodove?

Biljni izvori kalcijuma su biljna mleka, koj su većinom i dodatno obogaćena kalcijumom, tofu  (sir od soje), brokoli, seme bundeve, kelj, bademi, susam, čia semenke, celer i mnogi drugi. Vitamin D najlakše dobijamo putem ultraljubičastih zraka Sunca. Ako živite u zemljama gde nema Sunca većinu godine ili imate problem sa apsorpcijom vitamina D, morate uzimati suplemente. Vitamin B12 ima svoje rezerve u jetri i potrebno je unositi ga u malim količinama. Moji najčešći izvori vitamina B12 jesu nutritivni kvasac, mleka obogaćena ovim vitaminom i spirulina (mrko zelena alga).

-Objasni nam koji su benefiti i prednosti za naše zdravlje ukoliko se odlučimo na ovaj korak?

Kao što sam gore spomenula, energija mi je postala vidno veća nakon prvih par nedelja.  Posle par meseci osetila sam da mi je koža mnogo čistija. Nadutost stomaka je nešto što se meni više skoro i ne dešava.  Veganska ishrana je nešto što pomaže kod bolesti koje su danas mnogo zastupljene, kao što su dijabetes, kardiovaskularne i maligne bolesti. Osteoporoza je bolest za koju smo ubeđeni, da ne bi nastala treba da pijemo puno kravljeg mleka, međutim istrživanja danas ukazuju na skroz suporotno. I vredno je pomenuti da vlakna koja se nalaze u biljnoj hrani, pomažu u varenju hrane, dakle više vlakana = brži metabolizam.

• Da li mlečni proizvodi štete našem organizmu I u kojoj meri?

Mleko i mlečni proizvodi su namirnice koje se nalaze u svemu, što mnogo otežava varenje našem organizmu. Mislim da je bitno naglasiti da smo mi jedina vrsta, koja uzima mleko od druge vrste sisara, što naravno nije prirodno i mora prouzrokovati mnoge nelagode. Kazein je protein koji se nalazi u mleku u velikim količinama i naučno je dokazano da je jedan od pokretača za stvaranje ćelija raka u organizmu. Nakon druge godine života ljudi nemaju enzim laktazu koji služi za varenje laktoze, koja se nalazi u kravljem mleku, iz tog razloga mleko stvara nadutost,  grčeve u stomaku, pa čak i dijareju.  S obzirom na to da se kravlje mleko koristi u ogromnim količinama, kravama se daju hormoni, koji će povećati količinu mleka koje stvaraju, što kasnije konzumiraju ljudi.

-Kako utiče adrenalin, koji se ispušta u meso prilikom klanja životinja , na naš organizam?

Neko sam ko duboko veruju da nam hrana donosi zadovoljstvo i mir. Životinje pred klanje se voze do klanice i kao i ljudi pred stresne situacije, one luče adrenalin koji se proširi po krvotoku. Nakon konzumiranja mesa, unosimo dodatan adrenalin, koji nam stvara sve samo ne mir u organizmu.

-Naravno pored akcenta na zdravlju, tu je i drugi fokus a to je nepovređivanje životinja, koliko su ljudi upoznati sa brutalnim načinom uzgoja domaćih životinja?

Samim tim da je neko ubijen, da bi zadovoljio tuđe potrebe, ne zvuči baš lepo. Ali pored okrutnosti, mesne industrije, mlečna industrija I industrija jaja jednako su loše prema životinjama. Mlečna industrija, konstantno siluje krave, radi većeg prinosa mleka, a kada je zapravo parena i rodi, tele se odvaja od nje, jer je kravino mleko namenjeno ljudima, a ne njenom mladunčetu. Ukoliko je ono ženka, ostaje tu da se prema njoj ophode kao i prema njenoj majci, a ukoliko je mužjak, transportuje se do industrije mesa. Industrija jaja primora kokoške da legu duplo ili troduplo više jaja, pri čemu ona nema dovoljnu količinu kalcijuma za sebe, pa počne da jede svoja jaja, da bi ljuskom nadoknadila izgubljen kalcijum, što njima smanjuje količinu proizvoda, pa joj glavu vezuju da ne bi mogla da uzima ono što je za prodaju. Moram da naglasim da ovde pričam o velikim industrijama, a ne o domaćinstvima.

-Kakvi su to uslovi u kojima one žive i čime ih hrane?

Uslovi u kojima životinje žive nisu uslovi za život i to mnogo bolje možete videti na slikama i snimcima, zato vam preporučujem film Cowspiracy.

-Kako ti pokušavaš da podigneš svest ljudima oko sebe i skreneš pažnju na humanost a takođe I brigu o sopstvenom zdravlju?

Dižem svest ljudima oko sebe, kačeči na svoje društvene mreže slike hrane, koja je isključivo biljna, u šta često ne mogu da poveruju. Svojim prijateljima i porodici se trudim da spremam neke zanimljive obroke, koji im se svide, pa traže recept, što znači da će bar u jednom obroku, osloboditi svoj organizam teških masti, što me uvek raduje. Na svoj fejsbuk često šerujem videe koji su meni zanimljivi i mislim da mogu da dignu svest.

-Šta bi poručila svima koji žele da budu vegani, a mozda nemaju dovoljno hrabrosti da načine takav korak i promene svoj život iz korena, kako se ti trenutno osećaš i kakav utićaj na tebe ima  činjenica da više ne truješ sebe, a i nepovređuješ nijedno živo biće da bi utolila glad?

Nekome ko želi da se oproba u veganstvu bih preporučila da se prvo dobro edukuje, kroz knjige (Moć Ishrane, Dr. Kolin Kembel) i filmove (What the Health, Cowspiracy, Forks over Knives). Zanimljivih recepata na youtube-u ima zaista mnogo, a neki od mojih omiljenih kanala su Caitlin Shoemker, Liv B i Cheap Lazy Vegan. Za početak bih savetovala da se jedan obrok u danu zameni biljnim, pa druge nedelje dva, a zatim sva tri (ili pet u mom slučaju). Prijateljima i porodici dižite svest, jer nam je promena neophodna. Rezultati i pozitivne promene će biti vidljive već nakon par  nedelja. I, srećno!

Aleksandra Subakov, polaznica obuke za omladinske novinare