Nemačka kompanija KWS privodi u Bečeju kraju izgradnju prve faze najveće fabrike za doradu semena u ovom delu Evrope i njeno otvaranje je planirano za 27. novembar. Prema rečima predsednika bečejske opštine Vuka Radojevića, celokupna investicija, vredna 40 miliona evra, trebalo bi da bude realizovana do kraja iduće godine.
– U prvoj fazi će biti angažovano oko sto radnika da bi, po završetku druge faze, u fabrici posao dobilo još najmanje 150 Bečejaca. Inače, KWS planira i treću fazu, čija bi realizacija značila izgradnju prve strane selekcionarske stanice u našoj zemlji, a nije nevažno ni to što će kompanija deo menaymenta iz Beograda preseliti u Bečej – kaže Radojević za „Dnevnik”.
Bečejska opština je, nažalost, veoma visoko kotirana na listi „gubitnika tranzicije”?
– Loše, odnosno neuspele privatizacije, skupo su koštale opštinu. „Fadip”, koji je bio izuzetan privredni subjekt prepoznat i na svetskom tržištu, sa oko 2.500 zaposlenih – otišao je u stečaj. Istovremeno, PIK „Bečej”, koji je zapošljavao i preko 4.000 radnika, spao je na svega 1.300, i pri tome se nalazi u izuzetno teškom stanju. Dakle, u samo ova dva giganta ostali smo bez više od 5.000 radnih mesta i to je realno nenadoknadivo, pogotovo u relativno kratkom roku. Ipak, u poslednje dve godine činimo maksimalne napore u smislu oživljavanja privredne aktivnosti u opštini.
Koje napore?
– Jedan od prvih koraka je uređenje industrijske zone, jer je to preduslov kako bi se investitori, domaći ili strani, uopšte zainteresovali za opštinu Bečej kao potencijalnu destinaciju. Stoga su značajna sredstva, gotovo dva miliona evra, uložena u njeno infrastrukturno opremanje. Između ostalog, u saradnji sa Elektrodistribucijom Novi Sad realizuje se projekat modernizacije glavnog postrojenja za napajanje električnom energijom. Ta će investicija ne samo omogućiti povećanje elektroenergetskog kapaciteta za čak četiri puta, nego i obezbediti da Bečej bude energetski potpuno siguran grad. Prave se dve nove trafo-stanice, takođe se realizuje i projekat gasifikacije kao i izgradnje fekalne kanalizacije u industrijskoj zoni…
A šta je sa putevima do Bečeja, koji su u očajnom stanju?
– Državni putevi drugog reda su bili u ingerenciji Republike pa onda prebačeni na APV, ali pokrajinska administracija, zbog neadekvatnog odgovora na prenesene nadležnosti, nije formirala preduzeće koje bi se brinulo o tim saobraćajnicama. I to je problem svih opština u Pokrajini. Međutim, ono što jeste problem Bečeja to je činjenica da pre dve godine, kada smo došli na ove pozicije, nismo zatekli plan tehničke regulacije saobraćaja, iako je on morao biti urađen. Posledica je da se između ostalog nije znalo za koje je tačno puteve nadležna opština, a koji jednostavno nisu u našoj ingerenciji. Lane je taj posao konačno urađen i sad imamo jasnu predstavu i o tome ko bi, recimo, trebalo da brine o delu tranzitnog puta kroz industrijsku zonu, a koji je u katastrofalnom stanju. Na temelju toga smo se sa „Sojaproteinom” dogovorili da oni finansiraju izradu projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju pomenute saobraćajnice, sa kojom bismo mi onda aplicirali za potrebna sredstva kod nadležnog ministarstva. U međuvremenu će biti izgrađen kružni tok na ulazu u Bečej iz pravca Bačkog Gradišta, koji je decenijama unazad bio crna saobraćajna tačka opštine. Za realizaciju te investicije Ministarstvo saobraćaja će obezbediti 35 miliona dinara a mi preostalih pet, i radovi bi trebalo da budu završeni do kraja godine.
Kada ste pomenuli PIK „Bečej”, nedavno je, tokom razgovora sa predstavnicima sindikata, premijer Vučić rekao da je moguće naći rešenje za spas tog preduzeća.Da li postoje naznake tog rešenja i gde je u tom smislu uloga opštine?
– PIK „Bečej” je privatizovan i kao privatna firma otišao je u stečaj. I to je ono što državi, a pogotovo lokalnoj samoupravi, ograničava manevarski prostor. Jednostavno, ne postoje direktni instrumenti koji bi omogućili rešenje problema kombinata. Međutim, ono što aktivno od januara 2013. radimo kao lokalna samouprava, to je da insistiramo u razgovoru sa stečajnim upravnikom i poveriocima – u čemu imamo punu podršku resornog ministarstva i Vlade Srbije – da se promeni plan reorganizacije, s kojim je izašao stečajni upravnik. Jer taj plan nije održiv i odveo bi PIK vrlo brzo u bankrot. Mi, a tu mislim na republiku i opštinu, mislimo da plan mora biti ne samo prihvatljiv za većinu poverilaca, nego mora omogućiti da kombinat stane na noge, jer je to važno i za radnike, i za opštinu, ali i za celu državu. Jer, ne treba zaboraviti da PIK „Bečej”, koji obrađuje blizu 9.000 hektara, predstavlja izuzetan agropotencijal, sa proizvodnjom od preko 10 miliona litara mleka, oko 100.000 svinja godišnje.
Ima li naznaka da bi kombinat mogao da dobije novog vlasnika?
– Upravo to i jeste ideja usvajanja održivog plana reorganizacije: ulazak u mirniji period koji bi PIK-u omogućio da nakon saniranja postojećih problema i stabilizacije poslovanja nađe adekvatnog strateškog partnera. I u ovom trenutku ima na tu temu nekih pregovora, ali teško je očekivati da će u ovako nedefinisanim uslovima ma koji iole ozbiljniji investitor prihvatiti ulaganje sa više no neizvesnim ishodom.
Godinama je u Bečeju problem bio i spor paora i opštine povodom zakupa državnog zemljišta?
– Uvek postoje suprotstavljene interesne grupacije. S jedne strane su primarni ratarski proizvođači, a sa druge imamo one koji tu ratarsku proizvodnju nadograđuju bavljenjem stočarstvom i koji su po tom osnovu sticali pravo prečeg zakupa državnog zemljišta. E sad, činjenica je i da mnogi individualni poljoprivredni proizvođači, mnoga poljoprivredna gazdinstva i zadruge koji uzimaju u zakup državno poljoprivredno zemljište, imaju sramno mali broj prijavljenih radnika. To je nelogično i otuda inicijativa da agro-struka predloži normativ: koji je to broj zaposlenih po hektaru zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Na primer, neko ko zakupi 100 hektara, dužan je da zaposli pet radnika. Na taj način bi se osujetilo angažovanje radne snage „na crno”, smanjili bismo stopu nezaposlenosti, ali i ostvarili i određene prihode za državu po osnovu poreza i doprinosa. Istovremeno, primarni ratarski proizvođači bili bi na neki način usmereni da tu radnu snagu adekvatno angažuju, što znači da bi morali da razmišljaju ili o doradi, odnosno preradi svojih primarnih proizvoda ili o intenzivnijim delatnostima poljoprivredne proizvodnje ili o stočarskoj proizvodnji.
Opština Bečej je u međuvremenu drastično i povećala početnu cenu zakupa poljoprivrednog zemljišta?
– Prosečna cena zakupa bila je oko 110 evra po hektaru od 2006, da bismo je mi od 2012. povećali na 350 evra. Time smo drastično povećali agrarni budžet opštine, iz kojeg finansiramo uređivanje atarskih puteva, mostova u ataru, otresišta, a samo ove godine ćemo konačno očistiti i staviti u funkciju 27 kilometara kanalske mreže. Dakle, sav taj novac, koji prikupimo po osnovu naplate zakupa državnog zemljišta, ulaganjem u poljoprivrednu infrastrukturu praktično vraćamo paorima. I oni to prepoznaju.
Značajna ulaganja
– U prethodne dve godine, pored za Bečej zaista kapitalnog ulaganja KWS-a, kakvog nije bilo unazad tridesetak godina, uspeli smo da realizujemo i investiciju francuske kompanije „Kivonj”. Ona se bavi proizvodnjom priključnih mašina u poljoprivredi i ovde je otvorila proizvodni pogon, u kojem zapošljava tridesetak radnika. Značajna je takođe i izgradnja pogona na biomasu firme „Agroprodukt-Šinković”, jer se radi o važnom iskoraku ka korišćenju obnovljivih izvora energije. Takođe, kompanija „Knot-Autofleks” je zainteresovana za proširenje proizvodnje i zapošljavanje novih tridesetak radnika. U toku su razgovori sa još nekim investitorima iz inostranstva i domaćim, ali bi u ovom momentu ipak bilo nekorektno iznositi detalje.
Izvor: Dnevnik
