Pravo prolećno vreme izmamilo je u subotu Bočarce da izađu iz svojih kuća i povodom prvih ovogodišnjih Zadušnica prošetaju do pravoslavnog groblja i obiđu „večne kuće“ svojih predaka i prijatelja.
Kako još nema cveća u okućnici, uglavnom su se palile sveće i pomolilo za pokoj duša upokojenih.
Niko nije, poput turističkih radnika u vreme nekih manifestacija, prebrojavao koliko je na Zadušnice uvećan broj Bočaraca, ali je evidentno da se tog dana na groblju nađu mnogi koje je životni put odveo u druge sredine. Prilika je to i da se sretnu brojni prijatelji iz detinjstva i mladosti, a onda konstatacija da više ljudi znaju sa nadgrobnih spomenika, nego onih koji danas žive u selu.
Tome u prilog su širom otvorena vrata na novoizgrađenoj kapeli, što je znak da ih je tog dana još jedan meštanin zauvek napustio. Nije na odmet istaći da je novoizgrađena kapela ispred pravoslavnog groblja za sve meštane. To je najbolja potvrda da se u selu vekovima jedni s drugima u slozi živeli, a izgradnjom zajedničke kapele Bočarci na poslednji ispraćaj sada kreću iz iste kuće.
Na kraju, nikome nije promaklo da je pravoslavno groblje uređeno. To je zasluga mobile ekipe Mesne zajednice, koja održava oba groblja, pravoslavno i par stotina dalje katoličko sa dva dela, mađarskim i nemačkim, mada ovih drugih već decenijama nema.
