Baronica Eufemija Jović, rođena Janković (1779-1861), bila je supruga barona Stevana Jovića od Sigenberga. U vlasništvu je, pored ostalih poseda, imala kuću na Pijaci (današnjem glavnom gradskom trgu). Ostavši bez direktnih naslednika, baronica je 1861. godine, veći deo imovine zaveštala srpskoj starobečejskoj pravoslavnoj opštini. Njena zamisao je bila da se nasledstvo iskoristi za školovanje siromašne dece. Stara kuća na trgu je dugo iznajmljivana, sve do 1893, kada je Crkvena opština odlučila da je sruši i na istom mestu podigne novo zdanje koje je do danas poznato pod imenom Zadužbina baronice Jović. Prvobitni projekat za novu zgradu je naručen kod arhitekte Momčila Tapavice, ali je ova porudžbina otkazana, a izrada novog projekta je poverena arhitekti Vladimiru Nikoliću. Gradnja je dovršena 1904. godine. Tapavica je ponovo angažovan 1928, kada je izvršena dogradnja objekta. Nadograđen je sprat na već postojeću parternu kuću, naslonjenu na krilo Zadužbine iz tadašnje Plebanijske ulice. Fasada novog dela je u svom dekorativnom konceptu usklađena sa starijim delom objekta, tako da je spoj ostao vidljiv samo u razlici u nivou podova.
Nakon Drugog svetskog rata, svi otvori u prizemlju gde su se prvobitno nalazili dućani, delimično su zazidani i pretvoreni u prozore kancelarija, ali je rekonstrukcijom iz 1968, parternoj zoni vraćen prvobitni izgled i namena. Zgrada predstavlja jednospratni ugaoni objekat pozicioniran na severozapadnoj strani centralnog gradskog trga, sa jednim krilom koje se proteže uz Ulicu maršala Tita. Osnova je u obliku ćiriličnog slova „G“ sa ispustima za potrebe stepeništa i sanitarnih čvorova.
Glavna fasada je orijentisana ka trgu i njoj je poklonjena veća pažnja. Simetrično je koncipirana, a vertikalna podela je izvedena sa tri rizalita. Horizontalno je objekat podeljen soklom, profilisanim kordonskim vencem i potkrovnim vencem sa nizom dekorativnih konzola. Zidno platno u parternoj zoni je izvedeno u pseudorustici koja se nastavlja na ivicama rizalita u vidu kvadera. Svi prozorski otvori i vrata u prizemlju su polukružno završeni u gornjem delu, a na spratu su pravougaoni, osim u zoni centralnog rizalita. Centralni rizalit je najmasivniji i ima tri vertikale otvora. U parternoj zoni rizalita nalazi se glavni ulaz u zgradu, a na spratu je balkon sa ogradom vidu balustrade. Balkon nose četiri volutasto izvijene konzole, dekorisane floralnim motivima. Otvori u spratnoj zoni imaju profilisane okvire sa dekorativnom konzolom u vrhu luka i nadvišeni su trougaonim tompanonima. Čitav rizalit se završava atikom sa masivnim timpanonom u kome je smešten grb i oko njega floralni motivi.
Bočni rizaliti imaju po dve vertikale otvora. Prozori na spratu se nalaze u profilisanim okvirima i oivičeni su pilastrima. Na parapetima je motiv balustera, a iznad prozora su trougaoni timpanoni. Rizalit se u gornjem delu završava atikom sa ponovljenim motivom balusterskog niza koji ograđuje kupole na uglovima zgrade.
Prozorski otvori na spratu, u zonama između rizalita, poseduju nešto jednostavniju dekoraciju. Imaju profilisane okvire, parapete u vidu kaseta, a iznad se nalaze trougaoni timpanoni. Fasada okrenuta prema Ulici maršala Tita je nešto skromnije koncipirana. Na uglu prema Trgu se nalazi rizalit identičan bočnim rizalitima glavne fasade, a zatim se nastavlja niz od osamnaest vertikala prozorskih (na spratu) i drugih otvora (u parternoj zoni) na zidnom platnu. Ovde se preslikavaju dekorativni elementi sa zona između rizalita glavne fasade. Kolski ulaz koji vodi u dvorište objekta, asimetrično je postavljen. Krovne mase su naglašene kupolama u formi zarubljenih piramida iznad svakog rizalita, a najveća natkriva centralni deo zgrade. Karakteristični detalji na njima su dekorativno obrađene badže sa okruglim tavanskim otvorima. Kupole su pokrivene pločama od bakarnog lima, a ostatak krova biber crepom.
Dvorišne fasade su znatno skromnije rešene. Prozorski otvori i vrata su asimetrično postavljeni, pravougaonog oblika, a jedina plastična dekoracija na njima su profilisani okviri i imitacija ključnog kamena u gornjem delu. Unutrašnji raspored prostorija je urađen jednostavno, funkcionalno i tipičan je za vreme izgradnje objekta. U oba krila se nalaze po dva niza prostorija sa hodnikom između njih koji se proteže celom dužinom zgrade. Najveće i najreprezentativnije prostorije okrenute su ka glavnom gradskom trgu, dok su pomoćne prostorije, toaleti i stepenište orjentisani ka dvorištu.
Pri osmišljavanju palate Zadužbine Jović, projektant Vladimir Nikolić je morao da ispoštuje komplikovane zahteve. Nova zgrada je trebalo da se što bezbolnije nadoveže na već postojeći objekat Gradske kuće i s njim stvori izvesnu celinu. Nikolić je poštovanjem horizontale krovnog venca i preuzimanjem određenih arhitektonskih elemenata kao što su oblik i dimenzije prozora i dekorativni motivi na njima, odlično ispunio postavljeni zadatak, ali je istovremeno stvorio i objekat koji bi mogao potpuno samostalno funkcionisati u prostoru. Palata nosi stilske odlike istorizma što je takođe bilo uslovljeno zbog nadovezivanja na nešto stariji objekat Gradske kuće. Arhitekta je insistirao na simetriji, akademskoj strogosti i ravnoteži masa i upotrebljenih dekorativnih elemenata.
Palata Zadužbine baronice Jović predstavlja jedan od najznačajnih i najupečatljivijih objekata u gradu. Zaštićena je kao spomenik kulture rešenjem 01-67/12-1976 i kao deo prostorne kulturno-istorijske celine Staro jezgro Bečeja, rešenjem br. 01-67/1 iz 1976. godine, koja je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja.
