Odbornici Skupštine opštine Bečej prihvatili su 14. maja predlog prvog rebalansa budžeta prema kom lokalna samouprava iz kreditnog aranžmana, u visini od oko 202 miliona dinara, finansira investicije, među kojima je najvrednija rekonstrukcija platoa centralnog trga. Uređenja centra Bečeja vredno je 135 miliona dinara, a preostala sredstva dobijena bankarskim zajmom bila bi uložena u još nekoliko projekata.
To su, između ostalih, sanacija deponije Botra, treća faza radova na fiskulturnoj sali u Osnovnoj školi „Petefi Šandor“, uređenje sanitarnih čvorova u OŠ „Zdravko Gložanski“ i OŠ „Sever Đurkić“, unapređenje energetske efikasnosti u Tehničkoj školi, projekat za dobijanje dozvola za upotrebu geotermalne bušotine. Tu je i kružni tok, odnosno prilaz iz pravca Bačkog Gradišta i Novog Bečeja, a u pomenutom projektu, kao u još pojedinima, lokalna samouprava učestvuje sa određenim sredstvima. Prema rečima zamenice predsednike opštine Tamare Ivanišević ti će radovi koštati 40 miliona, veliki deo finansiraju Putevima Srbije, dok je učešće opštine 4, 7 miliona dinara. Što se zajma tiče, lokalna samouprava računa na dve godine grejs perioda i period otplate od sedam do osam godina.
– Kreditno zaduženje treba da predstavlja ne tako veliko zaduženje za budžet opštine Bečej. Ukoliko bismo ove godine uzeli kredit, počeli bismo sa otplatom 2016. Te godine će se završiti otplata kredita iz 2006. godine, kazao je predsednik opštine Bečej Vuk Radojević. On je dodao i da se ti planovi uklapaju u zakonski okvir, jer dozvoljen procenat zaduženja od neto prihoda budžeta 50 odsto, dok bi se ovim opština zadužila na nivou 30 odsto. Planirano je da „grejs period“ bude dve godine, što znači da će se taj dug otplaćivati godinama nakon idućih lokalnih izbora. Zašto se baš za rekonstrukciju trga, za koji je potrebno uzeti kredit od milion evra, bez uračunatih kamata kod komercijalnih banaka, građani opštine Bečej moraju zadužiti? Da li su tako građani Bečeja, u stvari, taoci predizbornih obećanja političara koji su sada na vlasti? Zašto žitelji naseljenih mesta najveće potiske opštine nemaju ni osnovne uslove za život – pijaću vodu? Inače, prema informacijama dobijenim iz Odeljenja za privredu, u periodu od 2012. do 2014. godine opština Bečej je aplicirala sa 51 predlogom projekta kod pokrajinskih i republičkih organa kao i drugih fondova. Odobrena su, kako stoji u odgovoru, 24 predloga projekata i ostvarena su sredstva u iznosu od 60.456.000 dinara. U odgovoru se dalje navodi da njihova vrednost iznosi 131.329.850 dinara. S ovim podacima u vezi, iako je traženo da se i narativno objasni u kakvim se predlozima radi, redakcija je za taj podatak ostala uskraćena. Tako se ne može izvesti zaključak po pitanju toga da li je ovim projektima, odnosno povučenim sredstvima, moglo finansirati ono za šta se sada kredit uzeo. Naime, u naseljenim mestima Bačko Petrovo Selo i Bačko Gradište kroz slavine žitelja godinama ne teče pijaća već tehnička voda. A da bi žitelji ova dva sela u svojim kućama imali ispravnu vodu potrebno je, prema nezvaničnim procenama, oko 20 miliona dinara kojih godinama nema u bečejskoj kasi. Usvajanju odluke o dugoročnom zaduženju opštine Bečej, koja se našla pred odbornicima lokalnog parlamenta, prethodila žučna rasprava između predsednika Odborničke grupe Demokratske stranke Slobodana Zlokolice i predsednika opštine Vuka Radojevića. Radojević je na insistiranje Zlokolice da građani ovim povodom treba da budu pitani, rekao da su oni svoje poverenje iskazali na parlamentarnim izborima u martu ove godine, kada je SNS u Bečeju osvojio znatan broj glasova. Predstavnici demokratske stranke u Bečeju uputili su krajem septembra lokalnoj samoupravi zahteve za izmene i dopune tri skupštinske odluke. To je, kako je predsednik Opštinskog odbora DS Slobodan Zlokolica rekao, još jedan način na koji ta stranka želi da učestvuje u radu lokalnog parlamenta. Oni su tražili da se određene stavke u odluci o kreditnom zaduživanju izmene. Međutim, odgovora od donosilaca odluka nije bilo do sada.
Pitali smo Bečejce šta o dugoročnom zaduženju opštine i raspodeli sredstava misle.
Vanja, 25 godina– Prosto ne mogu da verujem da su nas toliko zadužili. Moje selo od svog tog novca nije dobilo ni dinara, a stanje je katastrofa. Taj je trg trebalo da sačeka neko drugo, bolje vreme.
Petar, 80
–Zaduživati se u današnje vreme za nešto što je renoviranje trga je besmisleno. Podržavam to učešće u drugim radovima, ali ovo za Pogaču je van svake pameti.
Marija, 65 – Centar grada je užasan. Nadam se da će biti lep kao i ranije što je bio, kad je Pogača bila.
