Time što je određeno da deo javnih radova bude usmeren na sređivanje Zanatskog centra, što je pored toga obezbeđen i materijal za uređenje, a neposredno pre toga prihvaćen predlog novobečejskih preduzetnika da im se smanji porez odnosno ukine ekstra zona i da bude izjednačena sa prvom zonom, lokalna samouprava je poslala jasnu poruku da će zanatlije i preduzetnici imati potrebnu podršku.
Saša Šućurović, predsednk opštine Novi Bečej, je rekao da ovi potezi još jednom pokazuju koliko opštini znači dodatno poboljšanje poslovne klime.
−Zgrada koja je bila vlasništvo zanatlija nakon dugo vremena ponovo im je vraćena. Panoi i table koji su sačuvani svedoče o tome da su udruženja zanatlija tokom dugogo niza godina Mirjana Popov, članica „Udruženja privatnika”, kaže da su u udruženju okupljeni zanatlije, trgovci i poljoprivredna gazdinstva i da je poziv za pridruživanje udruženju otvoren i na dalje.
−Moja porodica se bavi zanatskom delatnošću tako da sam na taj način povezana sa “ Udruženjem privatnika” čiji sam član. Ovo su prostorije udruženja u kojima će njegovi članovi moći da se okupljaju, razmenjuju iskustva, znanja, probleme sa kojima se suočavaju. Pored toga imaće na raspolaganju i mogućnost da ovde dobiju pravne i knjigovodstvene savete, kazala je Popov. Ona je dodala da će im se u ovom prostoru pridružiti i „Udruženje stočara”, kao i „Udruženje voćara i vinogradara”. U okviru Zanatskog centra Nacionalna služba za zapošljavanje uskoro će opremiti i Edukativni centar.
Mladen Lalić, predsednik udruženja rekao je da su svi zainteresovani privatnici dobrodošli i da se problemi uvek lakše i efikasnije rešavaju razmenom znanja. Za javne radove je odvojeno ukupno 4.200.000 dinara, od čega je polovinu sredstava obezbedila lokalna samouprava, a isto toliko novca izdvojila je NSZ. Opština Novi Bečej je odvojila i 1.500.000 dinara za kupovinu materijala potrebnog za javne radove. Na renoviranju zanatskog radilo je 7 radnika. A ovo je Lazar Mečkić, novobečejski hroničar prošlog veka, napisao o novobečejskim zanatlijama. „Novi Bečej sa Vranjevom je imao preko 300 zanatlijskih radnji i radionica. To je za današnje prilike neshvatljivo visoka cifra. Ali onda nije bilo industrije odeće, obuće, ni industrije nameštaja i građevinske stolarije, već su te potrebe zadovoljavale zanatlije: krojači, obućari i stolari. Novobečejske zanatlije su bili ozbiljni, trezveni, a iznad svega skromni i sa puno ugleda ljudi. U Novom Bečeju i Vranjevu su, svake godine, najmanje dvadesetak dečaka, iz najpasivnijih krajeva Jugoslavije, kao pitomci Društva „Privrednik”, izučavali zanate. Svi su oni postali, kao uglavnom i drugi „Privrednikovi” pitomci solidni i vredni privrednici.
Ako pođemo od podatka da je bilo više od tri stotine zanatskih majstora i da je najmanje svaki četvrti zapošljavao po jednog pomoćnika ili radnika, izlazi da je u zanatstvu radilo najmanje 350 stanovnika, a prosečna porodica je imala pet članova, onda je od zanatstva neposredno živelo više od 1.750 novobečejskog stanovništva ili 10 odsto. Nije preterano ako na osnovu ovog učešća u broju stanovnika izvedemo zaključak, s obzirom na viši dohodak od prosečnog, da je zanatstvo učestvovalo otprilike sa 15-16 odsto u stvaranju ukupnog dohotka Novog Bečeja. Ovako ocenjeno učešće zanatstva u dohotku ukupne privrede Novog Bečeja istovremeno govori da je ono imalo znatnog uticaja na razvoj i živost Novog Bečeja uopšte.”
