Javna preduzeća, poput „Komunalca“ Bečej, ne postoje radi ostvarivanja profita, već radi obezbeđivanja usluga od javnog interesa.
Upravo zbog toga, njihovo poslovanje podleže strožim pravilima i kontroli nego privatne firme, a svaka nepravilnost u vođenju evidencije ili finansijskom izveštavanju može imati direktne posledice po građane i kvalitet usluga.
Revizija Državne revizorske institucije (DRI) za 2024. godinu pokazuje da problemi u „Komunalcu“ nisu samo pojedinačne računovodstvene greške, već sistemske nepravilnosti koje zahtevaju pažnju osnivača i nadležnih organa.
Revizori su utvrdili da su pojedini troškovi i ulaganja pogrešno klasifikovani, što je dovelo do iskrivljene slike o imovini preduzeća. Radovi na obeležavanju granica zaštićenog prirodnog dobra evidentirani su kao nematerijalna imovina, iako po svojoj prirodi predstavljaju ulaganja na tuđim nekretninama. Troškovi ozelenjavanja i sadnje ukrasnog drveća prikazani su kao biološka imovina, iako se radi o redovnim troškovima delatnosti. Ovakve „tehničke“ nepravilnosti imaju ozbiljne posledice, jer utiču na bilans stanja, visinu amortizacije i finansijski rezultat, a time i na pouzdanost podataka na osnovu kojih se donose odluke o planiranju i održavanju komunalnih usluga.
Širi kontekst problema dodatno osvetljavaju prethodni nalazi revizije: „Komunalac“ je u 2024. godini iskazao gubitak veći od sopstvenog kapitala, a kumulirani gubici iz ranijih godina iznose 29,35 miliona dinara, što ukazuje na značajnu finansijsku nestabilnost. Istovremeno, revizija je utvrdila 25 nepravilnosti u vođenju evidencije imovine, amortizaciji i zapošljavanju, od kojih su neke već otklonjene, dok je preduzeće u obavezi da DRI dostavi izveštaj o ispravkama za preostale. Finansijski izveštaji i pravilnost poslovanja dobili su mišljenje sa rezervom, što znači da postoje nesigurnosti u potpunom prikazu imovine i obaveza.
DRI je u izveštaju podsetila da revizija nije kaznena mera, već instrument javne kontrole, koji omogućava da se nepravilnosti otkriju i isprave pre nego što utiču na građane.
Nakon revizije, preduzeće je u roku od 90 dana u obavezi da dostavi izveštaj o merama za otklanjanje nepravilnosti i dokaze o sprovođenju preporuka. U praksi, sprovođenje ovih preporuka zavisi od aktivnog nadzora osnivača i transparentnosti u radu, što direktno utiče na odgovornost i pouzdanost u upravljanju javnim sredstvima.
Upravljanje tehničkim nepravilnostima i sprovođenje preporuka revizora nisu formalnost, već ključni element očuvanja javnog interesa.
Precizna evidencija imovine, pravilna amortizacija i kontrola zapošljavanja omogućavaju pouzdane finansijske izveštaje, bolje planiranje komunalnih usluga i očuvanje kvaliteta života građana, dok transparentnost i odgovornost u radu javnog preduzeća jačaju poverenje u lokalnu samoupravu i institucije koje upravljaju javnim sredstvima.
