Punih sedam godina u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu, jednoj od najmlađih svetinja Srpske pravoslavne crkve, deluje Terapijska zajednica „Zemlja živih“ u kojoj se od bolesti zavisnosti leče devojke i žene. Došle su iz Novog Sada, Šapca, Niša, Zlatibora, Kotora i mnogih drugih mesta.
Ostale su u Zemlji živih da za trideset meseci nađu spas za dušu i telo izmučene zavisnostima od droge, alkohola, tableta, depresije, samopovređivanja, agresivnosti, prostitucije. Trenutno ih je trinaest uzrasta od 15 do 60 godina. O doskorašnjim životima pričaju dvadesetsedmogodišnja samohrana majka D. S. iz okoline Užica i tridesetdvogodišnja slikarka L. K. iz Kotora. -Radila sam ali sam skoro čitavu zaradu trošila na alkohol za šta mi je bilo potrebno oko hiljadu dinara. Dok sam bila na heroinu nisam se toliko ponizila kao kada sam pila i padala na ulici, ćerka je svuda po kući nalazila boce, a i na poslu sam se osetila na alkohol, priča D. S.
-Moji su saznali da se drogiram kada sam imala 24 godine. To je bilo moje prvo javno skidanje sa droge a drogirala sam se već preko 12 godina. Tek tada sam sebi priznala da imam problem. Odradila sam pripravnički u Gimnaziji i Srednjoj pomorskoj ali nisam mogla da izvedem da budem i narkoman i profesor. Bežala sam ja sa časova a ne klinci, govori o svojim iskustvima L. K. iz Kotora. Terapijska zajednica Zemlja živih, ističu, pruža im spas i utočište nakon više neuspelih lečenja. Ovde među sestrama, kako se oslovljavaju, rade, mole se i uče da nadvladaju vlastite slabosti.
-Ovde sam slobodno govorim šta mi smeta kod sestara. Ranije sam sve držala u sebi. Mislim da je to bio jedan od mojih glavnih problema u životu, kaže samohrana majka osmogodišnje devojčice iz okoline Užica. -Više mi nije na prvom mestu da zadovoljim neke životinjske nagone nego stanem i razmislim. Dosta toga sam osvestila kod sebe šta to ne valja. Sada je potrebno da se svaki put uloži napor da se to najpametnije moguće prevaziđe i pobijedi kod sebe, kaže tridesetvogodišnja Kotoranka. Dan im počinje buđenjem u 6.15 i traje, po tačno utvrđenom rasporedu i zaduženjima, do 22 sata i odlaska na spavanje. Povlašćenih nema ali nema ni psihičkih ni fizičkih kažnjavanja koje, kažu uspešno, zamenjuje samokritika. Od 2007. godine kroz Zajednicu je prošlo 170 zavisnica od kojih se više od dvadeset uspešno vratilo porodicama i uzornim životima.
Izvor: RTV
