Redakcija portala MojBečej.rs o je kvalitetu zemljišta i uticaju poljoprivrede na životnu sredinu razgovarala sa dr Jordanom Ninkov, naučnom savetnicom u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Prosečni sadržaj humusa u černozemu cele Vojvodine je svega 3,1 odsto. Jedan razloga je taj što od zelene revolucije (60-tih godina prošlog veka) akcenat je stavljen na primenu mineralnih đubriva. Tu je i razoravanje i intenzivna obrada zemljišta teškom mehanizacijom.
U našoj zemlji je to uzrokovano marginalizovanom primenom organskih đubriva usled smanjenog stočnog fonda, kao i spaljivanjem žetvenih ostataka i odsustvom poljozaštitnih pojaseva. Zemljište je neobnovljiv prirodni resurs.
Očuvanje zemljišta ima trostruki efekat: proizvodnju dovoljne količine hrane, smanjenu emisiju gasova sa efektom staklene bašte i vezivanje ugljenika u zemljištu iz atmosfere. Zemljište je tako strateški saveznik u klimatskoj akciji. Čak 95 odsto svetski proizvedene hrane potiče sa zemljišta.
Poljoprivreda je najveći poslodavac na svetu, a od poljoprivrede i šumarstva živi oko trećina stanovništva. Poljoprivredni sektor u Srbiji zapošljava 547.000 ljudi (od čega 80 odsto u primarnom poljoprivrednom sektoru), odnosno 20 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji i ostvaruje skoro sedam odsto u BDP-u Srbije.
Poljoprivreda trpi oko 26 odsto ekonomske štete od klimatskih katastrofa, pa čak do 83 odsto u slučaju suša za zemlje u razvoju.
