Verovatno samo administrativci bečejske matičarske i poreske službe znaju Živojina Lalića (73) po imenu i prezimenu, ali je zato Živa harmonikaš znamenit s obe strane Tise, a i znatno dalje.
-Pre neki dan, tačnije 11. novembra, obeležio sam 57 godina od prve profesionalne svirke u Novom Bečeju, pamti dobro svoj debi maestro.
Naime, harmonikaš Branko Iličić nije pevao i angažuje mene. Plata je tad bila oko 2.500 dinara, a ja kući doneo 10.000 dinara bakšiš. Taj sam datum zapamtio i zbog batina dobijenih od oca, koji je pomislio da sam tolike novce ukrao. Inače, već sa 13 godina sam s ocem Zagoricom i stricem Savom, od kojih sam naučio da sviram, počeo po malo da nastupam po veseljima. Gledaju ljudi orkestar, niko ne peva, a čuje se glas. Pitaju ko to peva, a oni pokažu na mene. A ja sitan, ne vidim se od stola, pa su gosti tražili da se popnem na stolicu.
Preklane je obeležio pola veka skladnog braka s Dušankom, koja im je podarila sina i kćer, a lane pola veka otkako je harmonikaš u kafani.
-Kafansku svirku sam počeo u nadaleko čuvenoj petrovoselskoj kafani „Bečejac“. Plata 25.000, a kirija za stan 18.000. Brinuo sam kako ćemo preživeti, ali čim sam prve večeri doneo 15.000 bakšiša, uvideh da je kafana pravi majdan, ali u njemu treba raditi kao rudar, jer se dešava pregršt lepih, ali i ružne stvari, priča Živa.
Satima može Živa da priča dogodovštine iz kafana, svadbi i drugih veselja na kojima je svirao. Za razliku od mnogih kolega muzičara nikada nije zapalio cigaretu, popio šoljicu kafe ili čašicu alkohola, pa su njegove priče verodostojne.
-Sećam se svadbe u Molu, počeli smo da sviramo u osam sati ujutru i gazda Laza Hođaš oko ponoći komanduje „stop“ i naredi da, pošto već skoro 16 sati neprekidno sviramo, sednemo, jedemo i popijemo, da se ne bismo posle žalili da smo od domaćina otišli gladni i žedni. Uz duge svirke stekao sam kondiciju i ima ljudi koji neće da se pozdrave sa mnom, jer ih posle rukovanja boli ruka. Nek proba neko samo pet minuta da imitira sviranje na harmonici, teškoj 14 kila i videće koliki je to napor, kaže Živa.
Živa je po obrazovanju trgovac i dvadesetak godina danju je radio u radnji, po podne išao na rukometni trening, uveče svirao u kafani. Supruga Dušanka je počela da radi, ali su uvideli da je bolje da ona bude kod kuće s decom, a da on ima sve spremno kad dođe iz prodavnice da se presvuče i nastavi radni dan. Jer, trebalo je stalno dopunjavati repertoar novim hitovima.
-Oko 2.500 pesama sam znao napamet, pa nije čudo da smo svaku kafanu dupke punili. Znam da nisam vrhunski harmonikaš, još manje pevač, ali ima, što sad kažu, neka harizma u meni, vele da sam vrhunski zabavljač i lepo je ljudima uz moj orkestar, pohvali se Živa i ređa fotografije s poznatim pevačima tokom zajedničkih svirki.
U prvoj deceniji bečejskog „KUD „Đido“, odlazio je s njima na nastupe i po inostranstvu, a nikad nije imao problema s kolegama oko podele bakšiša, jer je, mada je on i svirao i pevao, kolač delio na jednake delove. A novca dosta, jer je nekada kafana bila prava institucija.
-Radio sam u trgovini, tezgario po svadbama i drugim veseljima, svuda zarađivao, ali kafana mi je najviše dala. Kad sam 1967. godine izašao iz roditeljske kuće u Novom Bečeju, sve što smo Dušanka i ja imali stalo je u jednog „fiću“. Bili smo podstanari. Sada živim u kući, koju smo, opet Dušanka i ja, sami izgradili, uglavnom od kafanskih para, a sad u penziji uživamo da uređujemo dvorište. Dobili smo i drugu nagradu u ovdašnjoj akciji „Najlepša bašta“. Daleko sam sada od kafanske vreve, ali nisam od harmonike. Za razliku od tog vremena, sada popijem fićok rakije i čašu koka kole. To je moja mera tokom penzionerskih žurki u Bačkom Gradištu, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Srbobranu i, naravno, Bečeju, koje ne mogu da prođu bez mog orkestra, ne da se i dalje harmonikaški doajen.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej
