Deponija kod ulaza u Drljan | mart 2021
Deponija kod ulaza u Drljan | mart 2021

Životna sredina poslednjih godina, čak i relativno kasno, (jer ona čuvena fraza “nikad nije kasno” ne važi kada je u pitanju očuvanje životne sredine, kvalitet života ljudi i zdravlja biljnog i životinjskog sveta) došla je u fokus javnosti. O njoj smo počeli da govorimo kada smo već mogli da vidimo vazduh koji udišemo (posebno u grejnoj sezoni), kada su nam divlje deponije blokirale pogled na nekada prelepe pejzaže, kada smo u našim rekama plivali sa smećem, i kada smo shvatili koliko malo šuma koje nam stvaraju kiseonik zapravo imamo, posebno u Vojvodini.

Svedoci smo osnivanja sve većeg broja novih pokreta i udruženja koje se bave zaštitom i očuvanjem životne sredine, sve brojnijih umetničkih performansa i aktivnosti koje se tiču ekologije, a svedočili smo i prvim masovnim ekološkim protestima koji su u jednom periodu, mimo političke situacije i pandemije u jeku, doslovno blokirali Srbiju. Zdrava životna sredina nije pitanje političkog i bilo kog drugog opredeljenja, jer nezavisno od toga kojoj društvenoj grupi pripadamo, zagađen vazduh, voda i zemljište jednako nas pogađaju.

Ustav Republike Srbije u članu 74. navodi da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, kao i da je svako odgovoran da životnu sredinu čuva i poboljšava.

Zadatak svih aktera u društvu, uključujući i građane, kao i nadležne organe, jeste da se zamislimo da li svojim činjenjem, iz svog delokruga rada, pa i po savesti, zaista radimo dovoljno i sve što je u našoj moći da očuvamo životnu sredinu, a posredno i naše zdravlje? Da li je dovoljno potpisati peticiju i tu stati – nije. A vreme nemilosrdno prolazi.

Bečejsko udruženje mladih godinama prati rad opština i gradova, naročito u Vojvodini, kada je u pitanju poštovanje i primena zakona. Predstavljamo vam neke detalje iz njihove analize rada inspektora zaštite životne sredine, sa fokusom na opštine i gradove u našoj okolini. Posebno su se bavili time kako inspektori reaguju na prijave građana u oblasti životne sredine.

Izdvajamo pet opština u potiskom regionu čije smo poslovanje i postupanje vezano za životnu sredinu i inspekcijski nadzor pratili.

  1. Bačka Topola

Iz Izveštaja o radu inspekcije za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Bačka Topola, u periodu od 2016. do 2018. godine ne može se utvrditi tačan broj vanrednih i redovnih inspekcijskih nadzora, budući da oni nisu jasno naglašeni u izveštajima, dok je prema podacima iz Izveštaja, u 2019. i 2020. godini inspektor zaštite životne sredine obavio 126 vanrednih inspekcijskih nadzora, uzimajući u obzir da je tokom godine pandemije inspektor vršio i vanredni inspekcijski nadzor poštovanja propisanih mera u cilju sprečavanja širenja korona virusa.

U odgovoru na zahtev iz ove Opštinske uprave navode da žalbi na rad inspektora nije bilo. Možda nije bilo žalbi, ali se u Izveštaju iz 2016. godine navodi se da je „zbog neprijatnih mirisa podneta krivična prijava protiv inspektora od strane građana“.

  1. Ada

Iz Opštinske uprave Ada nikada nije stigao odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja (ćutanje uprave), zbog čega je projektni tim uputio žalbu Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Koliko je zaštita životne sredine zapostavljena u prvoj godini pandemije korona virusa pokazuje i podatak iz Izveštaja inspekcije zaštite životne sredine opštine Ada iz 2020. godine, gde se jasno vidi da je inspektor, pored poslova zaštite životne sredine, a uz ovlašćenje, obavljao poslove komunalne inspekcije, kao i inspekcije za drumski saobraćaj. Inspektor je u oblasti životne sredine obavio ukupno 12 redovnih i 0 vanrednih nadzora, dok je u timu za sprečavanje širenja zaraznih bolesti izazvanih virusom COVID-19 obavljeno 228 zajedničkih inspekcijskih nadzora.

Na zvaničnom sajtu opštine Ada dostupan je još samo Izveštaj inspekcije zaštite životne sredine iz 2018. godine u kom se navodi da je u pomenutoj godini lokalnoj inspekciji pristigla svega jedna predstavka građana po kojoj je inspektor postupao, ali detalji vandrednog nadzora nisu poznati.

  1. Senta

Analizom dostavljene dokumentacije u vezi sa predstavkama građana inspekciji zaštite životne sredine, na prvi pogled primećuje se loša praksa u anonimizaciji dokumentacije, koja se ogleda u skrivanju naziva i podataka preduzeća koji su predmet predstavke, a dalje i predmet inspekcijskog nadzora (adresa, ime zakonskog zastipnika, PIB, matični broj).

Teško je iz mnoštva dostavljenih predstavki izdvojiti i analizirati jednu, zbog čega će se rad ove lokalne inspekcije u nastavku predstaviti objedinjeno, a pojedinačne slučajeve zainteresovani čitaoci publikacije mogu potražiti na sajtu zivotna-sredina.rs.

Zanimljive informacije do kojih je došao autorski tim analizirajući postupanje inspekcije zaštite životne sredine opštine Senta po predstavkama građana ogledaju se u Odluci o opštinskim administrativnim taksama (Službeni list opštine Senta broj 22/2013) u članu 4.

  1. Temerin

Iz Opštinske uprave Temerin nikada nije stigao bilo kakav odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja (ćutanje uprave), zbog čega je upućena žalba Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na zvaničnom sajtu ove opštine, u delu dokumenata inspekcije zaštite životne sredine objavljeni su samo Godišnji izveštaji o radu za 2016. i 2017. godinu. Što se tiče dokumentacije za 2018. godinu objavljen je samo Plan rada inspekcije, a naredni dokument u nizu jeste Plan rada za 2020. godinu. Izveštaji o radu nakon 2017. godine se ne objavljuju, iako član 44 stav 1 Zakona o inspekcijskom nadzoru propisuje objavljivanje Godišnjeg izveštaja o radu na veb prezentaciji inspekcije, po pribavljenoj saglasnosti Koordinacione komisije, do 31. marta tekuće godine. Pored toga član 10 stav 6 istog zakona propisuje objavljivanje plana inspekcijskog nadzora na veb prezentaciji inspekcije.

Isti Zakon u članu 59 propisuje i novčanu kaznu od 120.000 do 150.000 dinara za prekršaj rukovodiocu inspekcije ako inspekcija, između ostalog, ne objavi plan inspekcijskog nadzora, kao i godišnji izveštaj o radu na svojoj internet stranici.

Neophodno je uspostaviti čvršću saradnju građana i organa koji su dužni da nadziru njeno očuvanje, posebno nakon što smo uvideli koliko lokalnih samouprava u Vojvodini nema kadrovskih kapaciteta da obezbedi efikasan rad inspektora zaštite životne sredine. Baš iz tog razloga, institucije moraju da otvore vrata građanima i da kroz edukaciju kako inspektora, tako i građana, uspostave sistem u kom će svi moći da ispunjavaju svoju obavezu i doprinose očuvanju zdrave životne sredine.

  1. Žabalj

Inspektor zaštite životne sredine opštine Žabalj raspoređen je na ovo radno mesto u 2018. godini, pa je samim tim Opštinska uprava u odgovoru na zahtev, a uz obrazloženje, dostavila predstavke i prijave građana za period od 2018. do 2020. godine. U analiziranom periodu nije bilo žalbi na rad inspektora zaštite životne sredine ove lokalne samouprave.

Na zvaničnom sajtu ove loklane samouprave, u delu inspekcije zaštite životne sredine, a suprotno članu 10 stav 6  i članu 44 stav 1 Zakona o inspekcijskom nadzoru, na veb prezentaciji objavljen je samo Plan nadzora inspekcije za 2020. godinu i Izveštaj o radu za 2019. godinu, dok ostala dokumentacija nije objavljena.

Zbog loše anonimizacije predstavki i prijava građana autorski tim nije bio u mogućnosti da sa razumevanjem pročita i analizira dostavljena dokumenta. Prikrivanje podataka ide do te mere da u pojedinim predstavkama ne možemo videti ni koja institucija prosleđuje predstavku građana inspekciji zaštite životne sredine.

Napredak Srbije u postupku pristupanja Evropskoj uniji – Iz Izveštaja za 2022. godinu

Godine 2022. državni budžet Srbije za životnu sredinu i klimatsko delovanje povećan je za 50 odsto u odnosu na 2021. godinu. Srbija finansira nove programe u oblasti životne sredine, kao što su zamena opreme za grejanje, pošumljavanje i nabavka električnih i hibridnih vozila. Sav prihod ostvaren od naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine treba da bude namenjen za životnu sredinu. Iako Srbija znatno povećava investicije u zaštitu životne sredine, još uvek nema delotvornu institucionalnu strukturu i transparentne procedure. Strateško planiranje je sada bolje usklađeno sa prioritetima politike. Srbija treba da sistematski daje prioritet projektima u oblasti životne sredine koji imaju najveći uticaj na životnu sredinu, kao i da unapredi sufinansiranje i upravljanje investicijama u životnu sredinu. Srbija je 2021. godine bez raspisivanja tendera dogovorila navodni program za kanalizaciju i otpadne vode vredan 3,2 milijarde evra sa kineskom korporacijom Road and Bridge Corporation i počela da ga sprovodi u nekoliko opština; malo informacija je dostupno i nijedan zvanični dokument nije javno dostupan. Veliki dugoročni (industrijski) investicioni projekti moraju biti u skladu sa najvišim standardima EU u oblati životne sredine.

U oblasti horizontalnog zakonodavstva, Srbija je postigla visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, ali sprovođenje i primenu pravnih propisa treba dalje poboljšati, naročito kroz jačanje administrativnih kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou, uključujući inspekcije i pravosudne organe. Neophodno je dodatno uskladiti pravne propise koji se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu (PUŽS) i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu (SPUŽS). Srbija treba da reši kritične nedostatke postojećih procedura, uključujući izdavanje građevinskih dozvola pre postupka PUŽS i podelu projekata na nekoliko manjih projekata koji, kada se posmatraju pojedinačno, ne zahtevaju postupak PUŽS. Potrebno je znatno poboljšati sprovođenje PUŽS. Кvalitet javnih konsultacija se nije poboljšao tokom izveštajnog perioda, delom zbog nastavka krize izazvane pandemijom bolesti COVID-19. Srbija treba da obezbedi transparentnost investicija i njihovih uticaja na životnu sredinu, kao i poštovanje slobode izražavanja i okupljanja u sektoru životne sredine. Srbija treba da obavi strateške procene uticaja na životnu sredinu kod svih planova i programa, čime se postavlja okvir za projekte navedene u Direktivi o proceni uticaja na životnu sredinu. Prekogranična saradnja se poboljšala tokom izveštajnog perioda. Prostorni plan Srbije je trenutno u postupku SPUŽS, a Bugarska i Rumunija učestvuju u povezanom prekograničnom postupku. Posle široko rasprostranjenih protesta za zaštitu životne sredine krajem 2021. godine, vlada Srbije je povukla sve dozvole za projekat izgradnje rudnika litijuma Jadar u februaru 2022. Nije postignut napredak u usklađivanju pravnih propisa koji se odnose na odgovornost za životnu sredinu i krivično pravo u oblasti životne sredine. Sprovođenje i dalje predstavlja ključni prioritet, uključujući ostvarivanje vidljivih rezultata u sprovođenju Direktive o krivičnim delima protiv životne sredine. Srbija je u februaru 2022. godine osnovala Jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine u okviru Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova.

Godišnji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine Srbije redovno se objavljuju sa zakašnjenjem od godinu dana. Da bi podaci bili korisni i relevantni za javnost, izveštaje treba blagovremeno objavljivati. Nedavne promene u osoblju agencije imale su kritičan uticaj na kapacitete agencije. U pogledu direktive INSPIRE, sve je veći broj korisnika nacionalnog geoportala GeoSrbija 2.0 i obezbeđeni su redovna ažuriranja i poboljšan pristup podacima i usaglašavanje registara. U oblasti kvaliteta vazduha, Srbija je postigla dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. Međutim, Srbija mora da ubrza sprovođenje pravnih propisa, uključujući sprovođenje planova kvaliteta vazduha, kao i da dalje poboljša svoj sistem za monitoring kvaliteta vazduha. Srbija usvojila dva nova plana kvaliteta vazduha, u Kragujevcu i Kosjeriću. Izrađen je nacionalni program za kvalitet vazduha i sprovedene su javne konsultacije, ali nije usvojen na vreme pre izbora. Ključna preporuka je i dalje usvajanje indeksa EU za kvalitet vazduha, kao i obezbeđivanje odgovarajućih kadrovskih kapaciteta Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Za godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020. godinu korisno je bilo prikupljanje velikog broja podataka. U njemu je naveden povećan broj aglomeracija u kojima je zagađenje vazduha iznad gornjih granica (19) u odnosu na prošlu godinu (13). Problem zagađenja iz termoelektrane Kostolac B treba hitno rešiti. Srbija još uvek nije uskladila svoje zakonodavstvo sa zahtevima pravnih tekovina EU u pogledu maksimalnih nacionalnih emisija. Treba nastaviti usklađivanje sa pravnim tekovinama EU koje se odnose na emisije isparljivih organskih jedinjenja.

Kada je reč o upravljanju otpadom, Srbija je postigla dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, ali je sprovođenje pravnih propisa i dalje u ranoj fazi. Početkom 2022. godine Srbija je usvojila nacionalni program upravljanja otpadom za period 2022–2031. godine i akcioni plan za upravljanje otpadom za period 2022–2024. godine, koji su izrađeni uz podršku EU i Švedske. Srbija ima 10 regionalnih sanitarnih deponija, koje su 2020. godine primile 19% generisanog komunalnog otpada. Treba hitno izraditi dodatne ekonomske instrumente za posebne tokove otpada. U Srbiji je stopa recikliranja 2020.godine bila 15,5%, ali manje od 2% dolazi iz domaćinstava. Iako je Srbija zatvorila još nekoliko neuslovnih deponija, trebalo bi da nastavi sa njihovim zatvaranjem na način koji je više sistemski, pored povećanja ulaganja u smanjenje količine, razvrstavanje i reciklažu otpada. U izveštajnom periodu nastavljena je remedijacija deponije u Beogradu i izgradnja postrojenja za iskorišćavanje komunalnog otpada u energetske svrhe. Nedovoljni su inspekcijski kapaciteti Srbije u sektoru otpada. Postignut je umeren nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u oblasti kvaliteta vode. Zagađenje azotom i fosforom potiče iz energetskog sektora, od javnih preduzeća za otpad i otpadne vode, kao i iz hemijske industrije i industrije minerala. Neusklađenost sa standardima koji se odnose na kvalitet vode i dalje predstavlja veliki razlog za zabrinutost u određenim oblastima, na primer u slučaju prisustva arsena. Srbija je u julu 2021. godine usvojila akcioni plan za sprovođenje strategije upravljanja vodama. Srbija treba da intenzivira napore u pogledu usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovima EU, kao i da ojača administrativne kapacitete, naročito one za praćenje, sprovođenje i međuinstitucionalnu koordinaciju. Srbija treba rigoroznije da pristupi problemu zagađenja reka i da započne sa sprovođenjem mera nakon održavanja prekograničnih konsultacija za reke poput Dunava, Drine, Dragovištice i Peka. Srbija je u novembru 2021. godine održala javne rasprave o nacrtu plana upravljanja rečnim slivovima. U maju 2022. godine Srbija i Bugarska su potpisale memorandum o razumevanju o PUŽS i SPUŽS. Poboljšanje lokalnog upravljanja, naročito u pogledu rada i održavanja postrojenja za vode i otpadne vode, i dalje predstavlja prioritet. Veća transparentnost pri planiranju i odabiru investicija u životnu sredinu, kao i njihovom upravljanju obezbediće bolje pridržavanje pravnih propisa i standarda EU u ovom sektoru, kao i bolju vrednost za novac. Počeo je rad na odgovarajućim naknadama i tarifama za vodu, koji finansira EU, uz učešće 33 opštine. Rad na izradi planova upravljanja rizikom od poplava je u toku. Umeren je nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u oblasti zaštite prirode, naročito sa Direktivom o staništima i Direktivom o pticama. Srbija mora da reši pravne praznine koje trenutno omogućavaju lov ptica koje nisu lovne, naročito jastreba i grlice. Srbija je 2021. godine proglasila zatvaranje sezone lova na grlice od oktobra 2021. godine do avgusta 2024. godine, što predstavlja pozitivan razvoj situacije. Srbija treba da u potpunosti ugradi standarde EU o zabranjenim načinima hvatanja i ubijanja divljih životinja u sve pravne propise, uključujući propise o lovu. Organi vlasti moraju efektivnije da se posvete problemu nezakonitog lova i nezakonitog smeštaja. Nastavljen je rad na utvrđivanju područja u okviru mreže Natura 2000, koji je podržan sredstvima EU. Institucionalni kapaciteti i kapaciteti ljudskih resursa na nacionalnom i lokalnom nivou i dalje su slabi, naročito u pogledu izvršenja propisa i trgovine divljim životinjama. Svaki dalji razvoj hidroenergije treba da bude u skladu sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine. Obuhvat zabrane izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima treba proširiti, naročito da bi obuhvatao postupak odgovarajuće procene ekološke mreže. Кada je reč o industrijskom zagađenju i upravljanju rizikom, usklađivanje sa većinom pravnih tekovina EU u ranoj je fazi u čitavom industrijskom sektoru, uključujući Direktivu o industrijskim emisijama (IED). Srbija je u novembru 2021. godine odložila rok za izdavanje integrisanih dozvola za velike zagađivače sa 2020. godine na 2024. godinu. Srpska termoelektrana Кostolac B najveći je evropski zagađivač sumpor-dioksidom. Inspekcijski nadzor i sprovođenje zakona i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost. Srbija treba da poveća kapacitete za upravljanje postupcima izdavanja integrisanih dozvola. Srbija treba da primeni načelo „zagađivač plaća” kako bi podstakla industriju da ulaže u zelena rešenja. Agencija za zaštitu životne sredine je u aprilu 2022. godine ažurirala katastar kontaminiranih lokacija. Tokom 2021. godine povećan je broj inspekcijskih nadzora I zabeleženo je smanjenje izdavanja rešenja i kazni. Srbija je u septembru 2021. godine ratifikovala Zakon o izmenama i dopunama Aneksa I Кonvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Srbija je postigla visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u pogledu hemikalija. Srbija je u novembru 2021. usvojila novi Zakon o biocidnim proizvodima, čime je povećana usklađenost sa Uredbom EU o biocidnim proizvodima. Napredak u pogledu Uredbe o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničavanju hemikalija (REACH) i Uredbe o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju (CLP), kao i pravnih propisa koji se odnose na oglede na životinjama i azbest uveliko je stagnirao u poslednje tri godine. Srbija treba da ojača svoje administrativne kapacitete za sprovođenje propisa u ovim oblastima, kao i da obezbedi odgovarajući monitoring dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci. Usklađenost sa pravilima EU o buci povećala se usvajanjem novog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini u oktobru 2021. Sprovođenje je i dalje u ranoj fazi. Srbija treba da poboljša administrativne kapacitete za pripremu karata buke i akcionih planova, kao i za sprovođenje pravnih propisa koji se odnose na zaštitu od buke. U pogledu civilne zaštite, Srbija ima pravni i politički okvir za upravljanje rizikom od katastrofa. Srbija je aktivna članica Mehanizma Unije za civilnu zaštitu.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име