Nije prvi put među svojim Bečejcima u okviru Dečije nedelje, ali sada je stigla kao paraolimpijska šampionka. Naravno, reč je o Borislavi Bebi Perić-Ranković, rođenoj u Bečeju, gde je završila osnovno i srednje školovanje, gde se zaposlila i gde je sticajem okolnosti ili, kako sama naglašava, svojom nepažnjom nastradala i ostala trajno vezana za invalidska kolica. Ali, za Bebu, koja je uvek bila puna života, to nije bio kraj.
Zahvaljujući, opet kako ona ima običaj da kaže, bistroj glavi, našla je smisao života i kao osoba s invaliditetom. Posvetila se sportu, konkretno paraolimpijskom stonom tenisu, zasnovala porodicu i sa svojim Mišom pre sedam godina dobila ćerku Draganu.
Ovoga puta je na poziv organizatora Dečije nedelje u Bečeju stigla u svoj rodni grad, družila se, prvo, s nastavnicima OŠ „Zdravko Gložanski“, a onda u fiskulturnoj sali dočekali su je mladi „zdravkovci“. Cveće u znak dobodošlice nije izostalo, a onda je predsednica Društva učitelja Bečeja Milena Gmijović predstavila deci dragu gošću, koja je deci pojasnila kako je nastradala, ali je to nije sprečilo da nastavi život kao i sve druge mame i tate.
-Uvek me pitaju koje mi je priznanje najdraže, a ja iskreno, kao i ovoga puta, kažem da je svaka diploma, svaka medalja, nagrada, čak, stisak ruke priznanje i ona se ne mogu razdvajati. Svako mi je drago, posebno je naglasila Beba.
Nema sumnje, paraolimpijsko „zlato“ iz Ria uvrstilo je Bebu u besmrtne i ono ima posebno mesto u njenoj bogatoj kolekciji medalja i drugih priznanja, pogotovo što je stiglo posle dva „srebra“ u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine. Ali, to je završetak jedne lepe priče. Njen početak je u Danskoj.
-Prvi put u istoriji evropskih prvenstava osoba s invaliditetom u stonom tenisu igrano je „srpsko finale“. Nada Matić i ja smo bile protagonistkinje tog završnog čina velikog takmičenja. Tu je počela naša priča, jer smo zajedno osvojile „srebro“ u ekipnoj konkurenciji takmičenja u Riu. Posle toga sam u Lisabonu proglašena za najbolju stonoteniserku sveta u konkurenciji osoba s invaliditetom. To je prvo veća stvar koja mi se dogodila, a onda ova da, najzad, stignem do najvišeg dela pobedničkog postolja na Parailimpijskom igrama. U Danskoj je počela da se gradi poslednja priča, sve je išlo preko Lisabona, a završilo se u Riu, apostrofira Borislava Beba Perić Ranković.
Strpljivo je Beba odgovarala na brojna dečija pitanja i svima savetovala da veruju u svoje snove, delila autograme, slikala se grupno, pojedinačno, a igranje stonog tenisa, mada je sto bio spreman i reketi na njemu, ostavila je za neki drugi put u okviru školskog časa fizičkog vaspitanja. Ipak je ovo Dečija nedelja i druženje sa svima je bitnije.
