Iako je lanjskog 11. novembra obeležen vek od prekida ratnih dejstava u Velikom ratu, jer je tada u železničkom vagonu francuske stanice Kompijen potpisano Primirja između zemalja Atante i poražene Nemačke, Prvi svetski rat je okončan tek 28. juna 1919. godine potpisivanjem Versajskog mira, čime su dogovoreni uslovi mira. Iz tog razloga obrazovne ustanove značajan datum s pravom obeležavanju tokom čitave školske godine. Bečejska Gimnazija će to uraditi manifestacijom imena „Sloboda je tako lepa – 11. 11. 1918.“ 27. i 28. februara. Prvobitno je to trebalo da se održi od 19. do 21. februara, ali zbog prekida nastave uslovljene pojačanim dejstvom gripa, sve je pomereno za nedelju dana kasnije.
Manifestacija počinje monodramom „Milunka Savić … ispovest o životu od prve puške do prve metle…“ u izvođenju glumice JDP Vesne Stanković. Predstava će biti izvedena 27, februara u Gradskom pozorištu Bečej s početkom u 11,30 sati . Istog dana u školskoj zgradi od 17 sati biće svečano otvorena izložba „Srpski dobrovoljci u Prvom svetskom ratu 1914 – 1918.“ i predstavljeni nagrađeni radovi na literarnom konkursu povodom aktuelnog događaja.
Sutradan će u multifunkcionalnoj sali školske zgrade biti projekcija dikumetranog filma „Srbija u Velikom ratu“ s početkom u 11.11 sati, čime se simbolično pidseća na Dan primirja – 11. novembar 1918. godine, koji se od 2005. u svim školama Srbije obeležavao prvim časom istorije, a od 2012. je državni praznik. Istog dana u istom prostoru od 17 sati biće održana tribina „Dođu tako neka teška vremena“ u kojoj će sagovornici biti naučni saradnik dr Predrag M. Vajagić i profesorke istorije Biljana Bošković i Radmila Svitlica.
Pozivnica za aktulenu manifestaciju bečejskih gimnazijalaca je amblem Dana primirja, koji čine cvet Natalijina romonda na traci Albanske spomenice u crno-zelenoj boji. Reč je o cvetu koji raste u istočnoj Srbiji, a ima ga i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan bio poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu u kojoj su učestvovali i srpski vojnici predvođeni vojvodom Živojinom Mišićem. Pomenuti cvet je izabran za simbol Dana primirja, jer ima sposobnost da i kada se potpuno osuši, ukoliko se zalije, poput „feniksa“, može oživeti. Tako se simbolično predstavlja „ponovno rađanje“ Srbije, koja je posle iscrpne borbe uspela da „stane na noge“.
