Umesto da budu zadovoljni kad u svojoj ulici vide radne mašine putara kako krpe rupe na kolovozu, žitelji mirne bečejske Ulice Stevana Doronjskog hvata dodatna nervoza.
A kako i ne bi, kad istu sliku, bez obzira na lokalnu vlast, gledaju pune četiri decenije. Ne obaziru se lokalni „oci“ na žalbe, molbe, čak, i pretnje sugrađana iz pomenute ulice.
-Ne čuju nas, jer seku uši i krpe rupe, sarkastično primećuju komšije u Ulici Stevana Doronjskog.
Da bi sve bilo jasnije, valja reći da je pomenuta ulica izgrađena polovinom sedemdesetih godina prošlog veka. Sa jedne strane su lepo uređene privatne kuće, a sa druge društveni stanovi u nizu i tri četvorospratnice. Oko svakog stambenog objekta je lepo uređena zelena površina. Možda je i najepša ulica u gradu. Ujedno i najmirnija, jer je „slepa“ i u njoj su automobili samo onih koji tu stanuju ili im neko dođe u goste. Onda se postavlja pitanje zašto nervoza?
Kolovoz! Kad bi on bio na nivou vremena u kojem živimo… Ali, nije. U samom startu se pogrešilo, jer nije postavljen završni sloj na kolovozu, pa se postojeći brzo haba i svake godine se krpi u proleće i jesen. Duž par stotina metara ulice ima nekoliko stotina „zakrpa“ i još toliko manjih rupa koje vapa za zakrpama, pa automobilske gume imaju pravi test elastičnosti vožnjom po takvom kolovozu.
Ali, uvek ima još neko ali. Iako je bilo napretek prostora prilikom izgradnje ulice, u njoj nema trotoara, te su pešaci primorani da se kreću kolovozom. A on je toliko pohaban, da je asfaltna masa između šljunka nestala, pa se sada hoda kao po šljunkovitoj plaži. Izuzev klompi sa debelim drvenim đonom, u bilo kojoj drugoj obući svaki kamenčić se oseti. Zato ne treba da se čude pripadnjici svih lokalnih vlasti minule četiri decenije na štucanje. Prilikom svakog hoda, pogotovo dama u ženskoj obući sa tankim đonovima, njihova imena se pominju.
I u ovom slučaju se potvrđuje narodna izreka – skuplja dara nego mera! Jer, daleko je više sredstava utrošeno za krljenje rupa dva puta godišnje tokom četiri decenije, nego što bi koštalo postavljanje završnog sloja. Međutim, mi ne bismo bili mi, ako ne bi radili protiv samih sebe.
