Jeste li nekada osetili nelagodnost pri promeni vremena? Da li vas je naprasno zabolela glava kad padne kiša ili ste osetili neobjašnjiv bol u kostima i zglobovima kad temperature naglo skoče? Ako i niste, verovatno ste čuli druge da se žale kako imaju migrenu, bolove u mišićima ili su jedostavno neraspoloženi jer su se vremenski uslovi promenili.
U bilo kom slučaju, jedno je sigurno- meteoropatija postoji i sveprisutna je a promene vremenskih prilika utiču na veliki broj ljudi.
Postoji niz simptoma koji ukazuju da ste i vi meteoropata.
Reakcije na promenu vremena odavno nisu vezane samo za starije osobe, većina mladih ljudi sve češće pati od simptoma meteoropatije.Takođe, meteoropatija muči trudnice i decu u razvoju i otežava im nesmetano funkcionisanje.
Stručnjaci smatraju da su, zbog modernog načina života, imunitet i otpornost svih nas značajno oslabili.
U pitanju nije definisana bolest ili medicinska pojava koja podrazumeva lečenje, ali je sigurno da ljudi koji pate od ovih simptoma vape za bilo kakvim rešenjem, samo da ublaže simptome.
Simptomi koji ukazuju na meteoropatiju mogu biti fizičke ili mentalne prirode, i nažalost, u oba slučaja su neprijatni i nepoželjni. Variraju od teških do nešto lakših.
Koji su sigurni znaci da ste i vi meteoropata?
Ako pri promeni meteoroloških prilika osećate simptome poput glavobolje, bolova u kostima, mišićima i zglobovima, razdražljivost, nagli pad raspoloženja, anksioznost ili neobjašnjivu nervozu koju neretko prati ubrzan rad srca, otežano disanje, promene visine krvnog pritiska, pospanost i osećaj umora, onda ste zasigurno jedan od onih koji zaista pate kad se vreme menja.
Ne postoji pravilo za pojavu ovih simptoma. Kod nekih ljudi se simptomi jave neposredno pre promene vremena, nekad tokom a nekad nakon meteoroloških promena.
Uglavnom mlađa populacija oseća blaže tegobe, dok osetljiva grupa poput starijih osoba, hroničnih bolesnika ili nedavno operisanih pacijenata mogu osetiti teže tegobe.
Zašto nam promena vremena baš toliko smeta?
Pri promeni vremena najviše nam smetaju:
- visoka vlažnost vazduha
- nagle promene temperature
- varijacije u vazdušnom pritisku
- manjak dnevne svetlosti
Kada je vlažnost vazduha visoka, osobe sa respiratornim oboljenjima otežano dišu jer se čestice vode iz vazduha lepe na disajne kanale. Tad se javlja umeren do jak bol u plućima jer bronhije nisu sasvim prohodne.
Temperaturni pad ili skok može uticati na promenu raspoloženja zbog elektromagnetnih talasa iz spoljašnje sredine. Ti elektromagnetni talasi utiču na rad onih u našem mozgu, ponajviše na hipotalamus koji reguliše rad mnogih moždanih centara, između ostalih i onih koji su zaduženi za naše raspoloženje.
Slično tako deluje na nas i manjak dnevne svetlosti. Ukoliko sunčane dane zamene tmurni i oblačni dani, to izaziva melanholične promene u raspoloženju.
Stručnjaci koji izučavaju meteoropatiju beleže da žene češće pate od depresivnih i melanholičnih misli kao posledice promene vremena nego muškarci.
Promena vazdušnog pritiska utiče na krvni pritisak čoveka. Kada se vazdušni pritisak naglo povisi, ili padne pre pojave kiše, krvni sudovi u čoveku se ubrzano skupe ili se rašire. Ova neprijatna pojava može da dovede do povišenog krvnog pritiska, zujanja u ušima, oštrog bola u grudima, ali i do težih komplikacija.
Kada su u pitanju mlade i zdrave osobe bez hroničnih oboljenja, mogu se javiti umor, malaksalost, promena raspoloženja ili nesanica. Može doći i do smanjenja koncentracije i osećaja blage dezorjentisanosti.
Na svu sreću, kada je telo otporno i jako, meteorološke tegobe poput ovih ne traju dugo i mogu se ublažiti na različite načine.
Ozbiljnost meteoropatije
Iako se u medicini ne uvažava kao bolest, nijedan lekar neće zanemariti ozbiljnost i moguće komplikacije meteoropatije.
Nesporan je vremenski uticaj na čovečije telo, ali pristup i lečenje ovih smetnji još uvek nema zasluženo mesto u medicini.
Kada je reč o osetljivoj grupi, simptomi mogu varirati od lakših reumatskih bolova, do snažnih respiratornih ili srčanih tegoba.
Starija populacija, hronični pacijenti i oni koji su imali operacije i druge intervencije, često osećaju jake bolove u predelu glave, kičme, nogu, bolove u predelu stare povrede ili na mestu ožiljka.
Nažalost, meteorološke promene ne izazivaju samo smetnje ovog tipa. Može doći i do težih komplikacija pa se pri promeni vremena osetljivoj grupi savetuje dodatan oprez.
Osobe sa srčanim smetnjama ili respiratornim problemima tokom promene vremena imaju veću šansu za dobijanje srčanog ili moždanog udara, upale pluća i drugih komplikacija.
Postoperativni tok može biti ugrožen i znatno usporen ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni. Veća je verovatnoća da će se pacijenti nakon nekog hirurškog zahvata lakše oporaviti ukoliko je vreme ustaljeno i bez većih oscilacija.
Ozbiljnost ovih simptoma svrstava meteoropatiju u veoma složenu grupu simptoma na koju baš i ne možemo da utičemo. Ali evo šta možemo da učinimo i olakšamo sebi dane kada nam vreme baš i ne ide na ruku.
Lečenje i prevencija meteoropatije
Pošto nam promena vremena smeta i na fizičkom i na mentalnom planu, znamo na kojim frontovima se treba boriti protiv simptoma iste.
Kada nastupe jesenji dani, meteoropatama se preporučuje dodatni unos vitamina, minerala i drugih nutrijenata koji podstiču jačanje imunog sistema.
Da bi organizam uspeo da se izbori sa naglim promenama vremena, manjkom svetlosti i tmurnim tegobnim danima, na kraju letnjeg perioda preporučuje se prilagođavanje promenama. Šta to znači?
Kada dođu jesenji dani, treba što više vremena provoditi u prirodi na svežem vazduhu. Ukoliko se, usled hladnoće, odmah povučemo u zagrejani i neprovetreni prostor, naše telo će imati veće šanse da pati zbog vremenskih promena.
Imajte na umu da organizam mora da se upozna sa promenama koje ga očekuju, tako da dopustite krvnim sudovima da se skupe pri šetnji po kiši, da telo oseti da je napolju hladnije, da se oči priviknu na umanjenu dnevnu svetlost.
Postepeno prilagođavanje daće organizmu otpornost i snagu da lakše podnese promene.
Pored šetnje i boravka na svežem vazhudu, od mentalnih tegoba i pada raspoloženja možemo se boriti laganom fizičkom aktivnošću. Umereno vežbanje ili ples utiču na prokrvljenost u telu i mozgu, na stvaranje hormona sreće i pobošljanje raspoloženja. Zato, kad dođu tmurni dani, pustite muziku, čitajte duhovite sadržaje uz neki osvežavajući napitak ili kafu, jer opuštanje i smeh su sjajan lek protiv meteoropatije.
Kako protiv bolova?
Sa bolovima u kostima, mišićima, zglobovima i glavi ne moramo se nužno boriti lekovima. Postoji mnogo alternativa koje možemo preduzeti, a lekari su saglasni da je uzimanje lekova na svoju ruku izrazito opasno za naše zdravlje.
Hajde onda da vidimo kako da ublažimo bolove u telu usled promene vremena.
Masaža je uvek rešenje broj jedan. Lagane masaže na bolnim mestima daju fantastične rezultate jer opuštaju telo i podstiču cirkulaciju krvi.
Pošto su trudnice takođe ugrožene meteoropatijom, svakodnevna blaga masaža stopala, vratnog dela kičme i ruku uticaće na smanjenje otoka i bolova usled meteoroloških promena.
Maslinovo, kokosovo ili eterična ulja lavande ili lista oraha, opustiće kožu i mišiće, a prijatan miris će znatno doprineti popravljanju raspoloženja.
Pored smanjenja bolova, masaže su najbolji rešenje kako sprečiti strije kod trudnica.
Dobra prokrvljenost kože usled masaže umnogome smanjuje pojavu strija.
Obloge takođe mogu da pomognu!
Obloge su sjajan način za ublažavanje bolova. Tradicionalan recept za obloge od listova svežeg kupusa na bolnim mestima mogu znatno da umanje neprijatan i tup bol.
Dovoljno je samo blago zgužvati listove kupusa kako bi zdravi sok lakše izašao, previti bolna mesta i opustiti se dok priroda radi za nas.
Obloge takođe mogu da se prave od rakije i ricinusovog ulja. Rakija je blagotvorna za bolna mesta jer alkohol podstiče cirkulaciju i ublažava upalu, a ricinusovo ulje opušta bolna mišićna vlakna.
Trudite se da pijete dosta čaja za opuštanje, jedite hranu bogatu kalcijumom, vlaknima i vitaminima, izbegavajte medikamente i zatvoren prostor i naoružajte se pozitivnim mislima.
Ukoliko su simptomi meteoropatije uporni i ometaju svakodnevan život, pitajte lekara koji su to još načini za borbu protiv ove dosadne pojave.
Znajte da niste usamljeni jer istraživanja pokazuju da oko 80% ljudi ne reaguje dobro na klimatske promene.
