Futsaleri drugoligaškog karavana će i dalje imati destinaciju kraj Tise, čak i naziv mesta će biti kao do sada Bečej, ali sa druge strane obale „panonske princeze“ u Novom Bečeju. Jer, prvak vojvođanske lige „Tisa“ iz Novog Bečeja je kroz baraž za popunu Druge futsal lige Srbije izborio drugoligaški status, a sedmoplasirani klub iz tek završenog drugoligaškog karavana Bečej je kroz isto takmičenje izgibio.
Odluka je pala u „majstorici“. Posle poraza (2:4) u prvoj beogradskoj epizodi, kraj Tise je bilo (4:3), pa je odluka pala u trećoj utakmici. Paklena atmosfera u legendarnoj hali „Šumice“ i konačnih 6:3 (2:1) odveli su Konjarnik u Drugu futsal ligu Srbije, a Bečejci se vraćaju u Vojvođansku ligu. Bez povređenog Stefana Koraća i Bojana Ćuluma, koji je odrađivao „žuticu“, trener Goran Strajnić je izveo sledeći sastav: ĆURČIĆ, DRAŽIĆ, MANDADŽIĆ, VASIN, DURMIŠI, Vadaski, Vorgučin, Golub, Dabižljević, Ilčešin, Lovre, Kobiljski, Sekulić. Golove su postigli Golub, Lovre i Dražić. Neizvesnost oko rezultata trajala je do 4:3, posle su Bečejci promašili nekoliko „zicera“, što su Beograđani znalački kaznili u finišu utakmice.
-Ostaje žal za propuštenim, jer nam je bod nedostajao da u ligaškom delu prvenstvene trke sačuvamo status drugoligaša. A baraž je priča za sebe. Malo je čudno takmičenje da u ligi od 12 klubova, sedmoplasirana ekipa mora se bori za opstanak!? Zatim, u baražu za popunu Prve futsal lige, prvoligaši su igrali, eventualnu, treću utakmicu pred svojim navijačima, a u našem slučaju su ekipe ih nižeg ranga takmičenja imale tu privilegiju. I to je bilo presudno. U tri slučaja su bile „majstorice“ i sve tri su dobili dosadašnji srpskoligaši. Prednost domaćeg terena je u ovakvim utakmicama, pokazalo se, od presudnog značaja, konstatuje dosadašnji trener Bečejaca Goran Strajnić.
Kažemo „dosadašnji“, jer je evidentno da on više neće sedeti na užarenoj trenerskoj klupi. Nije na takvu odluku uticalo samo to što su momci sa Tise izgubili drugoligaški satatus, nego daleko više što je tokom čitave sezone klub bio na njegovim plećima i umorio se.
-Posle poraza od Konjarnika u „majstorici“, igrači su dobili odmor. Sada nam ostaje da vidimo šta i kako dalje. Jedno je sigurno, ja se više neću baviti trenerskim poslom. Mogu da ostanem u klubu i organizaciono pomognem, kako novi trener ne bi bio u mojoj situaciji da tokom sezone iza nas na nekim utakmicama nisam znao da li ćemo putovati. U drugoligaškoj konkurenciji klub ne sme da bude prepušten „samom sebi“ ili da se osloni na jednog čoveka. Na tom planu smo pali i u tome treba tražiti razlog što se u Bečeju neće gledati drugoligaški futsal, dodaje Goran Strajnić.
Doigravanje sa Konjarnikom je, takođe, crna mrlja u razmišljanju dosadašnjeg trenera Bečejaca.
-Naš rival u baražu je vrlo kvalitetna ekipa. Istina je da su se, primera radi, u „majstorici“ na samom početku utakmice u nekoliko navrata, umesto nogama, služili „laktom“ i da im je to progledano kroz prste, ali navijači su prevršili svaku meru. Od zagrevanja pred utakmicu pa do poslednjeg sudijskog zvižduka nisam čuo, a kamoli doživeo, takve uvrede. To je poremetilo koncentraciju mojim igračima, pa je utakmica igrana, najblaže rečeno, u specifilnim uslovima. Naravno, ne treba tražiti razlog poraza samo u tome, jer smo promašili mnogo prilika, ali je ambijent, itekako, imao uticaja na to, zaključluje Goran Strajnić.
Bilo kako bilo, pored objektivnih okolnosti, niz subjektivnih faktora unutar kluba uticao je na to da, posle fudbalera prvoligaša OFK Bečej 1918, istu sudbinu dožive i futsaleri Bečej 2003. Vreme je da se u sportskom Bečeju zamisle zašto je tako.
