Tradicionalna, 14. po redu, manifestacija bečejskih lovaca „Dan Lovačkog udruženja“ održana je po idealnim vremenskim uslovima i u atraktivnom okruženju lovačkog doma u Donjem parku kraj Tise.
Prepodnevne aktivnosti bile su rezervisane za decu, a po podne su u centru pažnje, kao i uvek, bili kulinari, koji su se nadmetali u pripremanju srnećeg gulaša. A kad je gastronomsko takmičenje u pitanju, onda broj kibicera i degustatora daleko nadmašuje kuvare, pa je bilo izuzetno veselo u hladovini višedecenijskih stabala.
-Za razliku od ranijih lovačkih fešti ovakvog formata, sada smo smanjili broj aktivnosti, ali nismo izgubili na atraktivnosti. Istina, nije bilo previše kotlića, svega 15, ali po kazivanju žirija svi uzorci su bili izuzetno ukusni, što znači da su se takmičili istinski majstori. To se odnosi i na veliki kotao u kom se pripremao srneći gulaš za prodaju sugrađanima po ceni 300 dinara za porciju, što je i razumljivo kad smo angažovali profesionalnog kuvara, pa ne čudi što smo prodali oko 250 porcija. Atraktivnost je povećana prisustvom članova Društva sokolara Srbije, koji su došli sa surim orlom i dva jastreba, pa su se mnogi fotografisali uz ove lovne ptice, rekao nam je predsednik Lovačkog udruženja Bečej Tamaš Lastovič.
Sokolari sa svojim pticama bili su posebno atraktivni u prepodnevnim satima, kada su se družili sa predškolcima, koji su imali „hiljadu pitanja“, a potom su na crtežu preneli svoje impresije o viđenim pticama, a sokolarima su poklonili jedan zajednički crtež. Orao i jastrebovi privlačili su pažnju i odraslih po podne. Razumljivo, jer se ne vidi u ovim raničarskim predelima svaki dan suri orao na metar udaljenosti.
-Uglavnom ljudi imaju predrasude o tome šta je sokolarstvo. Naša je obaveza da se pročuje sokolarska priča o umetnosti lova sa istreniranom pticom grabljivicom i o njenom uzgoju. Sokolarstvo nije hobi, kako većina smatra, već način života, gde sokolar živi životom prošlosti sa duhom čoveka i duhom ptice grabljivice. Sokolarenje nije imati pticu grabljivicu, držati je u kavezu i ponekad pustiti da poleti. Sokolarstvo je intezivan lov, let i rad s pticom, rekli su nam predstavnici Društa sokolara Srbije i dodali da se više o svemu može saznati na sajtu: www.sokolarstvosrbije.rs.
U poslednje vreme je sve više onih koji se odlučuju na biološku zaštitu od ptica koje nanose štetu, poput vrana, galebova, golubova, čvoraka, u magacinima, marinama, poljoprivredi, proizvodnim sistemima, trgovinskim centrima, te pozivaju licencirane sokolare da svojim predatorima na efikasan način reše problem.
Samo 15 potpaljenih vatri ispod kotlića u kojem se krčkalo srneće meso, ali par stotina degustatora. To je u najkraćem raport takmičenje u pripremanju srnećeg gulaša, koje je imalo međunarodni karakter, pošto je jedan od njih, Darijuš Sami, po rođenju Iranac, ali i sa našim pasošem.
Organizator je obezbedio pehara i robne nagrade za šest prvoplasiranih po oceni žirija. Najviše razloga za radost imao je Dragan Vesić i ekipa „Jajare“, koje je dobila ime po tome što je pomenuti kuvar vlasnik firme za proizvodnju konzumnih jaja i prodaju koncentrata, a nagrada su dva pehara, od kojih je veći prelazni, i odstrljani srndać.
-Nikad nisam pobedio na nekom takmičenju. Presrećan sam, jer volim da kuvam gulaš i ovim sam dobio potvrdu da to dobro radim. Međutim, ja sam se već mnogo puta osećao kao pobednik, jer se posle mog kuvanja uvek vidi dno kotlića i tanjiri, gotovo, da ne treba da se peru, jer ih degustatori hlebom pomažu, s osmehom na licu rekao nam je pobednik „Zlatnog kotlića“ bečejskih lovaca Dragan Vesić.
Drugo mesto u kulinarskom nadmetanju pripalo je Saši Sentiu, koji je uz pehar dobio dva odstreljana zeca, a trećeplasini je gost iz Žablja, inače policajac i vrsni lovac, Radoslav Borišev, koji je kuvao za ekipu „Mika Bečejac“ i kući se vratio sa peharom i četiri odstreljana fazanska petla.
