Berberski zanat, kakav mi znamo, istorija poznaje još iz Stare Grčke. Još u prošlom veku na našim prostorima, berbernice su važile za glavno mesto okupljanja muške populacije.
Iako je počeo lagano da izumire, ovaj zanat poslednjih godina stekao je ponovo veliku popularnost, čak toliku da jedan bečejski berberin ne može sebi, kako kaže, da priušti ni godišnji odmor. Berberin Vladimir Knor prvobitno se nije školovao za frizera, ali je prihvatio predlog da nasledi dedin zanat.
– Srednju školu sam završio 2010. godine kao mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Međutim, nisam nameravao da se upišem dalje na fakultet, da se školujem, pa je moja mama došla na ideju da učim za frizera. Ta ideja je nastala pošto je moj deda, još pre 70 godina, počeo da radi kao berber, tata je nasledio njegov zanat, pa se tako može reći da bi i ja nasledio zanat dalje. Sa druge strane, mene su roditelji forsirali da završim kurs za ženskog frizera, jer tu, verovalo se, ima više para.
Nakon što je uspešno završio kurs, Vladimir Knor je, 2011. godine, otvorio svoju prvu frizersku radnju, ali je, zbog manjka posla, istu zatvorio samo dve godine kasnije. On 2015. godine ipak pokreće dedin zanat, ali je u Bečeju ipak biznis morao da gradi od temelja.
– Moj deda je iz Vajske i tamo je držao berbernicu. Pre Drugog svetskog rata radio je kod nekog berbera, a nakon rata pokrenuo je svoju radnju u kojoj je radio do kraja života. Tata je preuzeo njegov zanat, koji je učio još kao mali. On je u suštini nasledio dedinu berbernicu, preuzeo njegove mušterije i samo nastavio da radi. Ja jesam kao klinac dosta vremena provodio kod dede u berbernici i može se reći da sam od njega nasledio zanat, ali nisam od njega učio.
Četiri godine uspešno drži ovaj muški frizerski kutak, u koji, uprkos nekim berberskim pravilima, žene mogu da kroče, ali kako kaže, probiti se u maloj sredini poput Bečeja nije nimalo lako.
– Meni je trebalo dosta godina da se probijem. Mogao sam odustati odmah na početku kada nije bilo posla i počnem da radim nešto drugo. Problem u malim sredinama je što ako se nekome ne svidi moj rad, sutra će to svi znati.
Ono što privlači mušterije jeste upravo usluga sređivanja brade koju, kako kaže, retko ko radi u Bečeju. Pored toga, ono što ga posebno u ovom poslu izdvaja jeste to što je, za potrebe zanata, počeo proizvodnju kozmetičkih preparata poput kreme za oblikovanje frizure i ulja za negu brada. Ipak, ono što mu nedostaje kako bi proširio proizvodnju kozmetike jeste novac, ali i vreme.
Više o ovoj temi pogledajte u TV prilogu
Projekat „Iz ugla građana“ sufinansira opština Bečej
