Gradski muzej Bečej je limitiran kad je izložbena aktivnost u pitanju, jer je u velikoj sali obrušen plafon, ali to ne sprečava bečejske muzealce da i u ovoj oblasti rada zadovolje, bar, minimum potreba sugrađana. Ovih dana otvorena je u malom izložbenom salonu atraktivna izložba „Bečej na umetničlim slikama“.
-Iz bogatog galerijskog fundusa u planu je bilo da se prezentuje izložba sa šezdesetak reprezentativnih radova u dva izložbena prostora, ali smo u mogućnosti da koristimo manji prostor i izložili smo samo 21 sliku 13 autora. Izložba će biti dostupna posetiocima do kraja novembra, saznali smo od autora izložne kustosa istoričara umetnosti mr Radoslava Mihailovića.
Posetioce na svečanom otvaranju pozdravio je direktor bečejskog muzeja Akoš Tojzan, o izloženim slikama i motivu da ih izvadi iz depoa i prezentuje javnosti govorio je autor izložbe, a na mađarskom jeziku obratio se jedan od zastupljenih autora Bečejac Tibor Šipoš.
-Galerijska zbirka našeg muzeja puna je slika s motivima grada i njegovog okruženja, jer su umetnici prilikom učestvovanja u Umetničkoj koloniji rado prenosili na platno motive grada u kojem su boravili. Kako je najveći deo likovnog fonda formiran u trećoj četvrtini prošlog veka, u vreme kad su pejsaži i vedute bili veoma zahvalni žanrovi, gotovo „obavezni“ u repertoaru mnogih umetnika, naročito onih koji su dolazili u Umetničku koloniju, to sam izvršio odabir izložnenih dala iz tog perioda. Izložba s ovakvim nazivom i sadržajem, svakako, nije „moderna“ ni avangardna. Mogla bi lako biti shvaćena kao arhaizam… Međutim, ona nije anahrona, ni konzetvativna, ni zastarela, ali je, svakako, istorijsko umetnička, privržena idealima esteticizma, muzejska u korektnom smislu reči, s ambicijom da se od nje dobije mogući pregled na poznati žanr i sada već davni period istorije moderne umetnosti i istorije muzejske zbirke, piše mr Radoslav Mihailović u pratećem katalogu sa fotografijama izloženih dela u boji.
Autor je odabirom eksponata pokušao da ocrta dinamiku razvoja jednog žanra i jednog vremena koji nisu zanemarljivi i zaslužuju da se na njih ponovo podseti.
Vredi posetiti izložbu i videti ulja na platnu Jožefa Ača, Branislava Vulekovića, Nikole Graovca, Olivere Grbić, Bogomila Karlovarisa, Milana Kerca, Stevana Maksimovića, Milana Mijačevića, Pala Patrika, Zorana Petrovića, Marina Petru, Stojana Trumića i Tibora Šipoša.
