Atar Drljana i Mileševa je još sredinom maja pogodilo do tad nezapamćeno nevreme. Za manje od sat vremena na teritoriji ta dva sela palo je 30 litara kiše po metru kvadratnom. Kako su poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali i ispričali, efikasnim radom raketne stanice, ali i zbog toga što su usevi još mogli da se sačuvaju, šteta, bar većih razmera, tada je izbegnuta.
Protivgradna zaštita sasvim sigurno prestaje da bude pouzdan način zaštite useva. Razloga za to je mnogo.
Jedan od saveta od nadležnih iz lokalne samouprave jeste da se pređe na osiguranje, koje je, ističu, delotvornije. Prvi je taj što stanice uskoro neće imati ko da obilazi i da ispaljuje rakete. Zbog toga je od nekadašnjih 11 na teritoriji opštine Bečej sada u funkciji tek pet ili šest.
-Najdelotvornije su one radarske stanice u blizini naselja, ali, tog posla, inače, niko neće da se lati. Niko od poljoprivrednika neće tu dvasetčetvoročasovnu obavezu, tvrdi naš sagovornik član Opštinskog veća opštine Bečej zadužen za poljoprivredu i razvoj sela Anđelko Mišković.
Koliko će stanica funkcionisati u budućnosti je otvoreno pitanje, kako zbog nezainteresovanosti za angažan, tako i zbog isplativosti, kažu nadležni iz lokalne samouprave.
U Bačkom Petrovom Selu, gde je bilo reči da će poljoprivrednici pokrenuti peticiju zbog nezadovoljstva malim brojem i nedovoljno efikasnom zaštitom, od nekadašnje tri stanice, radi samo jedna.
Sreća pa ove godine nije bilo destruktivnih oluja, iako je vreme još od proleća bilo prilično nestabilno, praćeno obilno kišom i ledom. Daljinsko upravljanje stanicama – koje najavljuju iz ministarstva poljoprivrede tek treba da zaživi, ali je pitanje u kojoj će to meri biti isplativo, dodaje naš sagovornik. Poljoprivrednici iz bečejske opštine, kako i sami priznaju, kažu da je jedan od problema taj što retko osiguravaju useve, pa štetu na taj način nije moguće nadoknaditi.
Pitanje protivgradne zaštite i njene funkcije, a pre svega isplativosti, postavila je i Državna revizorska institucija (DRI) i utvrdila je niz problema u tom sistemu. Opšti zaključak državnih revizora je da protivgradna zaštita nedovoljno štiti poljoprivredne proizvode.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), prilikom planiranja sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciju protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača, ključna je poruka Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Protivgradna zaštita u Republici Srbiji“.
Između ostalog, državni revizori su došli do procene da je prosečna starost strelaca u 2017. godinije iznosila 52,5 godina. Pored toga, jedinice lokalne samouprave štetu procenju na osnovu Uputstva o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda iz 1987. godine.
Inače, grad kao elementarna nepogoda u poslednje tri godine u Srbiji naneo je ukupnu štetu od oko šest milijardi dinara, od čega najviše u poljoprivredi.
Opširnije u TV prilogu
Projekat „Iz ugla građana“ sufinansira opština Bečej
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
