I same godine su teret kako ih je sve više, a pogotovo penzionerima invalida rada… Svako ima svoju boljku „na vratu“, pa im očigledno nije mnogo do druženja, čak ni u okviru matičnog udruženja. Još je sumornije što su vremenom sve malobrojniji. Priliv je daleko od nakadašnjeg, a odliv…
-Kad sam prvi put izabran za predsednika 2002. godine, bilo nas je 1.800, a sada tek nešto više od 900 – doslovno smo se prepolovili, melanholično se vajka Milutin Ludajić (80), u penziji čelnik invalida rada bečejske opštine. Svake godine umire znatan broj, a dobijamo tek dva-tri nova člana, jer su kriterijumi za odlazak u invalidsku penziju znatno pooštreni. Kandidat treba da je pred smrt, pa da je stekne.
Mada agronom po profesiji, tokom već 18 godina mandata, Milutin Ludajić je temeljno proučio psihološke, socijalne, pa i zdravstvene probleme svojih ispisnika i sapatnika.
-Naša organizacija postepeno nestaje i u Vojvodini se aktivnost svela na 35 opština, a uskoro će biti još manje, jer će se mnoge ugasiti ili će se utopiti u opštinska udruženja penzionera. Mi još opstajemo, zbog izuzetne saradnje sa Opštinskim udruženjem penzionera, a odnedavno i podrške lokalne vlasti. Skromne, ali ipak podrške, dodaje Milutin.
A njegov angažman je počeo gotovo slučajno.
-Kad se direktor bečejske Gimnazije Uroš Vasin razboleo, pozvao me je da preuzmem organizaciju penzionera – invalida rada dok se ne oporavi, ali, nažalost, posle samo nekoliko meseci je preminuo, s mnogo pijeteta seća se Milutin Ludajić prethodnika. Prošlo je mnogo od tada, a meni počeo peti mandat. Ne jer sam željan „šefovanja“, već što niko neće ovaj posao. Tome je kriv i Statut, koji za tu funkciju zahteva fakultetsku diplomu. Nije da nema takvih, ali niko neće da se „upeca“ kao što sam ja, mada je sad daleko lakše rukovoditi organizacijom. Manje je obaveza, jer je manje članova, a i aktivnosti su sužene. Sve je manje donacija od države, a i kad stigne, paketi su, baš, skromni i mi ih svojim vrlo skromnim sredstvima dopunjujemo, da budu iole kvalitetniji.
Atar Bečeja ima oko 8.500 penzionera, a manje od 1.000 je u kategoriji invalida rada. Opštinsko udruženje penzionera ima oko 4.000 članova, a invalida rada je oko 400, koji za samo 400 dinara godišnje imaju niz olakšica u snabdevanju prehrambenim proizvodima, ogrevom, medicinsku preventivnu negu, druženja, kraća putovanja… Valjalo bi da su svi penzioneri i članovi Udruženja, jer bi fond za pomoć onima kojima je potrebna bio veći.
-Članstvom se stiču brojne pogodnosti, od kupovine pojedinih prehrambenih artikala po nižoj ceni i ogreva na rate, do besplatne kontrole krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, holesterola, a zanimljivi su i jednodnevni izleti, naglašava naš sagovornik.
U penziji je još od 1995. godine i mnogo toga je upamtio.
-Često se s vršnjacima sećam lepih vremena našeg odlasaka u penziju, kad su priređivane prave svečanosti i dobijali smo poklone. A sad, pričaju novi članovi, gotovo su isterani. Ima izuzetaka, ali sve više firmi jedva čeka da se otarase „matoraca“, razočaran je Milutin Ludajić.